У стручном штабу Дејана Станковића налазе се тројица Италијана, то су Федерико Панонћини – кондициони тренер, Винћенцо Сасо – аналитичар и Пјерлуиђи Бривио – тренер голмана, а са њима смо разговарали о Црвеној звезди, животу у Београду, али и о томе како је радити са нашим фудбалерима.
Панонћини је први који је дошао у наш клуб.
– За мене је ово сјајно искуство и занимљива авантура. У Црвеној звезди сам већ седам месеци, дошао сам са тренером Станковићем. Све пролази у најбољем реду, важно ми је да је добра атмосфера за рад и да су играчи потпуно предани раду. Изузетно сам задовољан оним што је урађено на првом делу припрема и утисак ми је да све више напредујемо. Вредно се ради и срећан сам због тога.
Приметно је да су сва тројица веома расположени за шалу, а управо је у том контексту Панонћини рекао да га играчи баш „не воле“, јер их много умара на тренинзима.
– Моја улога је специфична. Сигурно је да ме играчи не воле превише док тренирамо. Шалу на страну, они су професионалци, разумеју све и свесни су да све моје идеје које спроводимо у дело на тренинзима имају за циљ да потпуно заврше њихову физичку спрему. Знам да се често осећају уморно, посебно на припремама, али сам сигуран и да су они свесни тога да је сада тешко, али да ће плодове рада убирати касније, током сезоне. Закључак је јасан – кад тренирамо сигурно да ме не воле, али после тренинга смо поново у добрим односима.
Открио нам је и Сасо како изгледа његов посао.
– Када сте у великом клубу као што је Црвена звезда важно је да све посматрате аналитички и да будете свесни сваке ситнице у игри вашег тима. Морамо да будемо сигурни да на прави начин преносимо идеје играчима на терену. У мом послу су битне две ствари, прва је анализа наше игре, а друга је проучавање противника у припреми за утакмице. Лично ми је битнији први део, јер је кључно да ми будемо свесни како да имплементирамо наше идеје, како да контролишемо игру и слично.
Врло често Сасо тренинге мора да снима и из различитих углова и са различитих позиција, па се у једном тренутку нашао на крову стадиона, како би око камере све успело да „ухвати“.
– Снимак је испао добар, немам никакве повреде, тако да је све прошло у најбољем реду. Мој посао ипак није толико опасан. Шалу на страну, морам да будем спреман да урадим све за клуб. За мене је ово велика шанса и поносан сам што сам ту.
Интересантна ствар је да је Бривио, наш тренер голмана, у клуб дошао тачно на свој рођендан.
– Баш су ме пријатно изненадили тада. Станковић је држао састанк стручном штабу и онда је стигла торта, тачније Борјан ју је донео. Не бих да причам о броју свећица на њој – насмејао се тренер голмана, а колеге су наставиле да се шале на његов рачун.
Бривио је веома срећан због чињенице да је део нашег клуба.
– За мене је право задовољство што сам овде, јер Црвена звезда је велики клуб. Имамо добар стручни штаб и уживам да радим овде. Што се голмана тиче, Борјан је одличан момак, али је мало „луд“. Шалу на страну, веома је посвећен и рад са њим, као и са осталим голманима, заиста је сјајан. Имамо и младе голмане који су од скоро са нама, тако да ћу имати прилике и њих боље да упознам кроз тренинге.
Управо су Бривиови тренинзи веома интересантни, барем тако тврде наши голмани Борјан, Васиљевић, Катић и Ћопић.
– Веома ми је важно да на тренингу буде добра атмосфера, као и да вежбе буду занимљиве играчима. Не желим да буде монотоно. Трудим се да што више радимо на техници.
О томе колико је добра атмосфера у нашем стручном штабу, говори чињеница и да су одмерили снаге у баскету.
– Победили смо и имам веома просто објашњење због чега – дуго сам остао на клупи – тврди Сасо.
Као неког ко је кључан за атмосферу, сва тројица наводе Ненада Милијаша.
– Дефинитивно је он најдуховитији. Мислим да се и колеге слажу са мном – сматра Панонћини, а климајући главом показују слагање Сасо и Бривио.
– Ненад је увек расположен да направи фазон, да се нашали, а оно што је најбитније је то да никада нема лошу намеру, увек се сви лепо насмејемо.
Сва тројица су веома добро упознала Београд, а полако усвајају и основе српског језика.
– Познавао сам Београд и пре него што сам дошао овде да радим и живим. Међутим, раније када сам долазио са претходним клубовима у којима сам радио нисам био у прилици да видим град. Морам да кажем да ми се много допада то што су људи веома пријатни и пријатељски настројени. Не можете ни да замислите колико је то битно када дођете у земљу која није ваша. Кад год одем у ресторан, сви су насмејани и то је дивно. Срби су гостољубиви и заиста се осећам као код куће, што је веома битно и за мој посао. Углавном знам речи које користим на терену, као што су „идемо горе“, „идемо доле“, „трчимо брзо“, „трчимо благо“. Знам оно што ми је битно за тренинг – тврди Панонћини.
– За мене је Београд изненађење. Нисам очекивао да је овако леп град. Професионални су људи, али опет су пријатељски настројени и заиста је веома лепо окружење за рад. Што се језика тиче, још увек га не говорим. Плашим се да не погрешим – уз осмех ће Сасо.
– Прелеп град са прелепим људима. Пресрећан сам што сам овде. На српском знам да кажем неке основне ствари попут „како си“, „добро сам“, „идемо“, такође знам да бројим, знам боје. Полако учим, корак по корак – истиче Бривио након што је на течном српском изговорио „жута“, „наранџаста“ , „плава“ и избројао до десет.
За ових неколико месеци стигли су да се „упознају“ и са српском кухињом.
– Овде ми се говедина највише свиђа. Јео сам још нешто, веома је укусно било, али сад не могу да се сетим како се зове – каже Бривио.
– Јагњетина ми се највише свиђа. Такође и ракија. То није храна, али иде једно уз друго – сматра Сасо.
– Кад смо код ракије, имам пет флаша код куће. Е на то мислим кад кажем да је Србија пријатељска земља. Сви ми доносе, кажу да пробам,да се уверим у квалитет – са осмехом ће Панонћини.
За крај, имали су јасну поруку за навијаче.
– Знам колико је ово велики клуб. Сећам се утакмице против Милана и феноменалних навијача Црвене звезде, тако да могу да кажем да сам веома упућен у њихову лојалност. Потрудићемо се да их усрећимо – истиче Панонћини.
– Надам се да разумеју да радимо најбоље што можемо. Дајемо све од себе да им донесемо радост и надам се да ћемо што више славити заједно – верује у успех Сасо.
– Знам да су они веома битни за све. Они нас покрећу, свестан сам тога веома добро. Поручио бих им да је ово што радимо процес, те да се надам да ће бити уз нас – закључује Бривио.
