Пут омладинаца до титуле

94

Изабраници Славољуба Ђорђевића окитили су се титулом омладинског шампиона Србије, завршивши сезону као непоражени у 19. одиграних кола, што значи да ће наши бисери и наредне сезоне бити део Лиге шампиона за младе, без обзира на резултате сениора. Као најбољи стрелац екипе истакао се капитен Борисав Бурмаз са десет погодака, док је први асистент Илија Бабић чијих девет пасова је претворено у голове.

Одлуком Фудбалског савеза Србије да сва такмичења у млађим категоријама буду завршена на основу стања на табели закључно са 15. мартом ове године због увођења Ванредног стања, омладинци Црвене звезде проглашени су шампионима за сезону 2019/20. Без обзира на то што је титула освојена без да се одиграло 30. кола, ученици Славољуба Ђорђевића, били су неприкосновени у домаћем првенству и апсолутно заслужено освојили титулу, јер су на 19 утакмица забележили 15 победа и четири ремија уз гол разлику 57:10.

О томе да Црвена звезда има блиставу будућност говори чињеница да су сениорском тиму прикључени већ Андрија Катић, Урош Благојевић и Илија Бабић, док су се првотимцима Графичара придружили Ричард Одада, Милош Пантовић и Урош Миловановић. Треба напоменути да су управо Пантовић и Борисав Бурмаз дебитовали за сениорски тим Црвене звезде у мечу против Трепче.

Незамењива „јединица“ у дресу нашег омладинског тима био је Андрија Катић који је бранио на свим утакмицама у првенству, што није промакло Дејану Станковићу који је талентованог голмана позвао у први тим Црвене звезде. Шансу са клупе чекали су Александар Вулић и Иван Гутеша који се зимус прикључио из јуниора Графичара, али нису стигли да забележе минуте.

Ђорђевић је доста ротирао на позицији десног бека, па је Лазар Гачић био стандарднији у домаћем првенству, док је Стефан Митровић покривао десну аут-линију у Лиги шампиона за младе. Гачић као један од најискуснијих фудбалера је одиграо 18 мечева и забележио једну асистенцију, док је Митровић у првенству одиграо 11 мечева и такође једном асистирао.

Александар Лукић као један од најперспективнијих дефанзиваца који стасавају у нашој Омладинској школи био је стуб одбране овог шампионског тима. Он је на 17 мечева постигао два поготка, од тога један за победу у вечитом дербију, а успео је и да заслужи звање „Најбољег омладинца за 2019“ годину, што довољно говори о његовом потенцијалу. Парњак му је најчешће био Мирко Миликић који је одиграо 15 мечева, а минуте на штоперу имали су и Никола Савић који је одиграо пет мечева, и годину дана млађи Давид Писар који је такође одиграо пет мечева, али је успео и једном да се упише у стрелце. Тиму се зимус из јуниора Графичара прикључио и Владимир Павловић, међутим није дебитовао.

Крај леве аут-линије био је неприкосновен новопечени првотимац Урош Благојевић који је на 15 мечева постигао два поготка. Алтернатива му је био Никола Стајић, који се зимус вратио са позајмице из Бродарца, али није стигао да заигра.

Феноменални Ричард Одада био је незамењив у јесењем делу сезоне, па је на 16 мечева два пута погодио мрежу ривала и исто толико пута асистирао. Као награду добио је прекоманду у Графичар, чиме је отворен простор за Алексу Матића који је такође бивао бољи из кола у коло. Он је на 15 мечева постигао један погодак уз две асистенције. Нешто офанзивније од њих дејствовао је Мартин Новаковић који је на 13 мечева постигао четири поготка и забележио три асистенције. Ту позицију покривао је и Александар Илић који је забележио седам наступа, али и Младен Ковачевић који је због повреде пропустио први део сезоне.

Простор иза нападача најчешће је покривао талентовани Петар Пиплица који је на 18 мечева постигао четири гола и забележио седам асистенција, те показао раскошан потенцијал и такође се препоручио за велика дела. Најмлађи у тиму Матеја Бачанин је одиграо четири меча и једном асистирао, али треба напоменути да је сезону почео у кадетима и да се омладинском тиму прикључио тек средином октобра.

Крила Црвене звезде била су врло убојита ове сезоне. Трио Милош Пантовић – Илија Бабић – Андрија Радуловић се утркивао ко ће бити ефектнији, а на крају су сва тројица били врло важни шрафови у походу на титулу. Пантовић је у зимском прелазном року појачао Графичар, након што је у омладинском тиму Црвене звезде на 14 мечева постигао осам голова и забележио једну асистенцију. Врло запажен био је и Илија Бабић који је на 18 мечева постигао четири поготка и чак девет пута асистирао, чиме је понео епитет првог асистента екипе, што га је и препоручило Дејану Станковићу који га је прикључио сениорском тиму Црвене звезде. Врло запажен био је и вихорни Радуловић, момак од кога се такође очекују велика дела. Он је на 18 утакмица, чак девет пута погодио мрежу ривала и све то испратио са седам асистенција, што је збирно гледано најбољи учинак у екипи. Бочни играчи на које је Ђорђевић рачунао током сезоне били су и Стефан Пешовић (пет наступа), као и Никола Њамцуловић који се зимус као најбољи стрелац Графичара прикључио Црвеној звезди и забележио два наступа током пролећа.

Прва опција у нападу био је капитен и уједно најбољи стрелац екипе Борисав Бурмаз. Он је на 16 утакмица постигао 10 погодака и забележио три асистенције. Током јесени, Ђорђевић је могао да рачуна и на Уроша Миловановића, али је стамени нападач зимус прекомандован у сениоре Графичара, а до тада је на шест утакмица постигао четири гола. Вања Панић је већ на старту пролећног дела првенства показао због чега је зимус доведен из Олимпије, па је на два меча постигао исто толико погодака.

Шампиони за сезону 2019/20: Андрија Катић, Иван Гутеша, Александар Вулић, Лазар Гачић, Мирко Миликић, Владимир Павловић, Никола Савић, Никола Стајић, Урош Благојевић, Александар Лукић, Стефан Митровић, Давид Писар, Ричард Одада, Мартин Новаковић, Александар Илић, Младен Ковачевић, Алекса Матић, Никола Њамцуловић, Стефан Пешовић, Милош Пантовић, Петар Пиплица, Андрија Радуловић, Борисав Бурмаз, Илија Бабић, Урош Миловановић, Вања Панић, Матеја Бачанин. Стручни штаб: Славољуб Ђорђевић (шеф), Никола Митић и Предраг Ранђеловић (помоћници), Драган Бабић (тренер голмана), Игор Делибашић (кондициони тренер).

Претходни текстКовид-19 и спорт – Каква нас будућност чека?
Следећи текстИН МЕМОРИАМ – Марко Елснер