Приче из историје – Анђелија Арбутина

1105

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

Спортско друштво Црвена звезда и Звездина ревија у традиционалном избору за најбољу спортисткињу црвено-беле породице четири пута су прогласили чувену кошаркашицу Анђелију Арбутину, 1987, 1988, 1989. и 1990. године.

Рођена је 29. марта 1967. године у Београду. Једна је од „златних девојака“ наше кошарке. За први тим Црвене звезде заиграла је са 15 година и са успехом је носила црвено-бели дрес пуну деценију, од 1983. до 1992. године, да би се у најдражи клуб вратила и после играња у иностранству.

Са Звездом је освојила две титуле првака 1989. и 1992. године, као и два Купа државе 1992. и 1994. године. Арбутина је предводила нашу екипу до 3. места у Купу шампиона 1990. године.

Са репрезентацијом Југославије за коју је одиграла 81 утакмицу, освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године, две сребрне на Европском првенству 1987. и 1991, као и једну сребрну на Светском првенству у Куала Лумпуру 1990. године. Златном медаљом у репрезнетативном дресу окитила се на Универзијади.

Била је капитен Црвене звезде и репрезентације, у игри борац без мане и страха. У историју југословенске кошарке ушла је победничким кошем у последњој секунди олимпијског полуфинала, против Аустралије у Сеулу 1988. године.

Једна је од пет кошаркашица Црвене звезде у чију част је 2016. године подгнут дрес под сводове хале.

Претходни текстНа данашњи дан – Небо се отворило, Звезда је у Барију
Следећи текстЉупко: Не би било драме да је играо Најдоски