Милош Вулић време у току Ванредног стања проводи у Крушевцу, у кругу најмилијих што му посебно значи јер је током сезоне у Београду одвојен од њих. Даровити везиста Црвене звезде није само мајстор са лоптом већ и са оловком у руци. Позната је његова љубав према књизи и поезији, па је током последњих месец дана у изолацији нашао инспирацију за рад.
– Написао сам три песме и једну причу у последњих месец дана. С обзиром да волим Шантића, Дучића, песме су углавном љубавне, животне. Посвећене драгим особама, породици, девојци. Међутим, целокупна ситуација око пандемије корона вируса и све страхоте које је донела и нама и свету инспирисали су ме да напишем један текст о томе. Не пишем често приче али актуелни тренутак је текав да сам морао мисли да ставим на папир – открива Вулић.
Прича ће као и песме завршити у фасцикли, јер Милош не пабликује своје радове.
– Песме пишем одређеним особама и поклањам их. Сматрам их интимом, а оне које сам писао за своју душу су у фасцикли. Међутим, у последње време сам решио да чувам копије свих песама које напишем па ћемо видети једног дана шта ће са њима бити…
Много чита, али тренутно то не ради.
– Чекам да ми друг донесе књиге за које сам заинтересован, нисам од оних који прочитају сваку која им се нађе при руци. Искрено, прија ми дружење са породицом и слободно време проводим са њима. Због обавеза у Београду не стижем редовно да их обилазим у Крушевцу, а волим породичан дом, ту атмосферу. Ако има нечег доброг у овом Ванредном стању је та могућност да се посветимо најмилијима и гајимо те породичне вредности.
Тренира код куће по програму који свакодневно добија од стручног штаба али једва чека наставак сезоне.
– Добра вест, колико читам је да ће се сезона завршити. На који начин видећемо,али битно је да ћемо се исход Супелриге решавати на терену где смо доминирали до прекида. Тренирамо ми прилично интензивно код куће, али ништа не може да замени терен, рад са лоптом и поготово утакмице. Недостаје ми све то али сада је најбитније да до краја Ванредног стања сви останемо здрави. И физички и ментално. Надам се да ћемо ускоро наставити тамо где смо стали средином марта – верује Вулић.
