Генерални директор Звездан Терзић у ауторском тексту објаснио је шта све чека Црвену звезду у будућости, које мере се морају предузети, шта је све неопходно за одрживост система…
Ништа више неће бити исто! То су изговорили први људи светске и европске куће фудбала, Ђани Инфантино и Александар Чеферин. Финансијске последице вируса Цовид-19 реално ће моћи да се процене тек када пандемија прође. Али, оно што је већ извесно, јесте да је фудбалски систем на глобалном нивоу већ сада показао све своје мањкавости. Лопта је стала, стала је читава фудбалска индустрија.
Многи експерти широм света анализирају и предвиђају. Шта се то десило са европским фудбалом? И шта ће се тек десити?
Да ли је могуће да због два месеца паузе и највећи светски клубови доносе одлуке да се играчима умање плате за период док лопта мирује (Барселона чак 70 одсто умањење), или да се плате за четири месеца уопште неће исплаћивати (Јувентус). Клубови имају свој финансијски план прихода, и на основу тога преузимају и обавезе. И сада, када је стао прилив јер нема утакмица, клубови не могу да испоштују уговорима преузете обавезе.
Ово је доказ да сви клубови троше новац који тек треба да зараде. Ово је доказ да и највећи клубови немају финансијске резерве да продуже живот клуба два, три месеца.
А сведоци смо да тек предстоје разговори са играчима да им се уговори смање и за будући период, јер се клубови припремају за нови живот са мањим буџетима. Да не помињемо да је огромна већина клубова иначе већ задужена.
Главни извори прихода су ТВ права, улазнице и спонзори, у мањој мери и приходи од трансфера и бонуси од УЕФА такмичења. Све лиге Европе инсистирају да се шампионати заврше, због уговора везаних за телевизијске преносе одређеног броја утакмица. Надамо се да ће се национална првенства наставити и завршити, и да клубови неће остати ускраћени за овај извор прихода, мада смо већ сведоци да многи власници ТВ права оспоравају плаћања појединих рата из уговора.
Оно што се сада предвиђа то је да ће се утакмице у наставку првенства играти без публике и у том сегменту клубови ће претрпети велике губитке. Ако се обистине предвиђања да ће се и читава наредна сезона играти без публике, то ће бити велики финансијски ударац на касу.
Компаније као спонзори ће сигурно да осете последице најављене економске кризе и нормално је очекивати да огромна већина, смањујући своје трошкове, прво смањи расходе за рекламу. То је аутоматски мање новца од спонзора за све клубове. Очигледно је да ће у европском фудбалу бити знатно мање новца него до сада, и да клубови морају да смање трошкове.
Како ће се све ово одразити на пословање ФК Црвена звезда?
Црвена звезда 85 одсто прихода остварује из иностранства и директно је зависна од финансијске ситуације на глобалном нивоу. Црвена звезда нема структуру прихода као огромна већина клубова широм Европе којима су главни приходи од ТВ права, улазница и спонзора. Црвена звезда од телевизије (1%), улазница (8%) и спонзора (21%), од чега инострани спонзори 15% и домаћи спонзори 6%, остварује тек 30% својих укупних прихода. Звезда највише приходује од трансфера фудбалера (40%) и бонуса од УЕФА такмичења (30%). Оба ова извора су потпуно несигурна и непредвидива. При томе, треба имати у виду да су приходи од ТВ права, улазница и спонзора нето приходи (немате никаквих трошкова), а приходи од трансфера и УЕФА бонуса су бруто приходи (клуб има значајне трошкове везано за ове приходе):
А) Прликом трансфера: 5% ФИФА, 3% ФСС, 8% агентима, проценти претходним клубовима…
Б) Приликом УЕФА бонуса: премије играчима, трошкови организације утакмица, трошкови путовања…
Из ове кратке анализе лако је закључити да је увек боље по клуб када у структури прихода имате већи удео од ТВ права, улазница и спонзора, а мањи удео од трансфера и УЕФА такмичења. Нажалост, Црвена звезда није у тој повољнијој ситуацији.
С обзиром на то да се сада очекује генерално мање новца, нормално је очекивати да ће сви клубови Европе у оквиру пакета економских мера и нових усклађивања прихода и расхода, прво смањивати буџете за довођење играча. Смањиће се обим пословања у прелазном року. Сви ће клубови стегнути каиш. Ова мера ће директно да утиче на ниже цене фудбалера у прелазном року. Аналогно томе, аутоматски је мање интересовање и за играче Црвене звезде, и неминован је пад њихове цене на тржишту. Ако знамо да је приход од продаје играча најзначајнији извор прихода нашем клубу, и те како имамо разлог да будемо забринути. Додатна брига је чињеница да у великим економским кризама највише страдају мале и средње фирме, најлакше преживе велике компаније. Та се формула преноси и на фудбалски бизнис.
Зашто напомињем да сви клубови троше новац који тек треба да зараде?
Ако неко у јуну 2020. преузме клуб на нули али и са нулом у каси, а пред собом имате сезону која ће да вас кошта 30 милиона евра (да бисте остварили спортске резултате – освајање титуле и евентуални пласман у Лигу шампиона или Лигу Европе, да бисте уложили у играче које касније можете и да продате…), а пошто немате редовне месечне приходе од улазница и ТВ права (осим од спонзора који дају пет милиона евра), и само чекате приход од евентуалних трансфера наредног лета и од евентуалних УЕФА бонуса, ви сте у старту у минусу 25 милиона евра.
У случају да наредног лета остварите изванредне резултате (пласирате се у Лигу шампиона и добијете 16 милиона евра, продате улазнице за четири милиона евра и реализујете трансфере играча у вредности од 10 милиона евра), ви ћете сав приход морати да утрошите на сезону која је иза вас. На тај начин ћете опет ући у сезону у којој имате само сигурне расходе. То значи да ви сваке године трошите новац који би тек требало да зарадите. Клуб у суштини живи на кредит.
Не смемо да занемаримо и додатни проблем који је Црвена звезда имала у виду наслеђеног дуга који смо морали да у ходу отплаћујемо из текућег пословања. Ако смо јуна 2014. године преузели клуб са дугом од 60 милиона евра и празном касом, а за наредну сезону вам је тада било потребно 15 милиона, а при томе немате очекиване приходе осим пет милиона евра од спонзора, рачунајте да сте у јуну 2014. били задужени не 60, него 70 милиона. Да не помињем огромна улагања у инфраструктуру да бисмо довели у ред стадион за одигравање УЕФА утакмица, као и услове за рад првог тима и омладинске школе.
Временом, како су расли зацртани спортски циљеви, тако су расли и годишњи расходи. Црвена звезда је две године заредом била учесник Лиге шампиона са најмањим буџетом од свих учесника. При томе, треба имати у виду да смо на том путу побеђивали клубове који су имали много веће буџете од нас – Краснодар 90 милиона евра, Салцбург 100, Копенхаген 80, Јанг бојс 65… Сада смо у реалној дилеми: да ли да смањимо ионако мали буџет, и колико ће то смањење утицати на спортске резултате и будуће приходе.
Приходима које остваримо у септембру плаћамо сезону иза нас. Јер, да бисмо дошли до те ЛШ, ми смо већ потрошили 30 милиона евра. Не почињемо ми сезону са пуном касом, са новцем који је потребан да се финансира текућа сезона. Имамо пет милиона евра од спонзора, а потребну разлику од 25 милиона ми плаћамо када новац зарадимо, а то је уназад. То је поново потврда да клубови троше новац који би тек требало да зараде.
Слично је свуда у Европи. Већина клубова Серије А је код пословних банака већ есконтовала своја ТВ права за сезону 2020/21. и потрошила новац унапред. Ако дође до проблема са ТВ правима, може да буде озбиљан проблем између клубова и банака. Видећемо расплет. Сведоци смо да је сада проблем са ликвидношћу и у највећим клубовима. Имају расходе, а приходе тек треба да остваре. Нема утакмица, нема ни прихода. Њихова предност је што су њихови будући приходи ипак извеснији него наши.
Ако би дошао неки врхунски финансијски стручњак и анализирао ситуацију у клубу, рекао би вам једноставно: Мораћете да усагласите план прихода и план расхода, односно морате да планирате сезону са пет милиона евра колико вам је сигуран приход од спонзора. Хајде да занемаримо да смо били притиснути наслеђеним дуговима и да нисмо видели ни тих пет милиона, јер су одлазили на старе обавезе и добијање лиценце, постављамо питање: Како да остваримо спортске резултате са пет милиона евра? Како да са пет милиона формирамо тим који може да буде првак, а потом и да уђе у Лигу шампиона? Како да се задовоље амбиције огромног броја Звездиних навијача који су, с обзиром на буџет, потпуно нереалне?
Мора се ризиковати! Ми смо управо огромним ризиковањем, али и визионарским начином пословања успели да ни из чега оспособимо клуб да освоји четири титуле, учествује једном у Лиги Европе и два пута у Лиги шампиона. Да смо чекали да прво обезбедимо новац, па после тога да градимо тим, никада не бисмо направили ове резултате. Нисмо могли да чекамо да нам новац падне са неба да финансирамо клуб. Кренули смо из огромног минуса. Имали смо визију, храброст, енергију и знање. Ризиковали смо и успели. Доводили смо играче и ризиковали, направили смо тим, направили смо спортске резултате, спортски резултати постали су генератор великих прихода. Точак се закотрљао.
Сада нас је ова пандемија избацила из колосека и довела до тренутног проблема са ликвидношћу, али ми ћемо и те проблеме да превазиђемо, као и много пута раније. Имали смо план прихода у зимском прелазном року који се није реализовао због пандемије. Имамо и план за летњи прелазни рок који ћемо сада ревидирати као нормалну последицу свега наведеног. Пратимо ситуацију у Европи, радимо и престројавамо се у ходу.
Ова ванредна ситуација је велика школа за све нас. Убеђен сам да ћемо као клуб из свега овога да изађемо паметнији, јачи и организованији. Пре свега морамо да за 30% смањимо укупне расходе на годишњем нивоу, али избалансирано, да смањење у већој мери не би угрозило спортске резултате и очекиване приходе. Дошао је тренутак да као што смо већ једном урадили, направимо два корака уназад, да бисмо у неком наредном периоду могли да направимо пет корака унапред. Идемо даље пажљиво, са јасним планом и чврстом идејом.
Цена успеха ће бити тежак рад, посвећеност послу и одлучност да Црвену звезду одржимо тамо где јој је и место. На врху!
