Ратомир Дујковић, легендарни голман Црвене звезде а председник Скупштине клуба са супругом је прегурао 28 дана обавезне изолације. Док очекује одлуку Владе Републике Србије да му као пензионеру омогући и дневне шетње посебно је био обрадован гестом клуба да се у великој акцији старијима од 65 година дарују поклони, који говоре много више од садржаја.
У среду 14. априла је на врата Дујковића закуцао Душан Јованчић који је у име Црвене звезде донео два поклона.
– Баш сам се обрадовао јер је акција заиста сјајна, показује да је Звезда била и остала велики, господски клуб. Не ради се овде о вредности поклона, многима од нас садржај није потребан јер је имао ко да нам набави, већ је суштина у самом гесту. Дивно је што се клуб сетио старијих чланова и ветерана, свака част и тим нашим играчима који су се потрудили да нам улепшају дане у изолацији – истиче Дујковић.
Похвалио се легендарни „Дуја“ да је сада „слободан човек“ јер му је истекао период од 28 дана изолације који су добили супруга и он по повратку из Венецуеле.
– Ми сваке године део зиме проведемо у Венецуели и вратили смо се баш кад је почело Ванредно стање. Истекао нам је овај период контролисане изолације али нам остаје сада да чекамо одлуку Владе да и ми пензионери можемо да прошетамо мало а не само петком у цик зоре. Али добро, ситуација са пандемијом је таква да је потребно изловати се од других како би се вирус што пре победио.
Ни унуку, сина и снају још нису видели уживо од повратка у Београд.
– Само преко видео позива, без загрљаја а то нам недостаје. Син нам организује набавку, достави до куће али се поштено нисмо видели. Једва чекамо да се ова ситуација заврши, нисмо навикли да будемо оволико дуго у кући.
Није досадно…
– Некако смо супруга и ја пронашли ритам, одвежбамо ујутру заједно онда се договоримо шта ћемо по кући да сређујемо. Користимо ово време да урадимо све што нисмо у протеклом периоду па и од ове изолације нека корист. Пратимо информативу, чујемо се са пријатељима. Позовем Кулета, Пижона, Салета Марковића, Кривог, Ђору, па се слатко испричамо кад већ не можемо да се видимо.
Звезда је увек тема, екипа коју води Дејан Станковић, према Дујином мишљењу, прекид првенства је само успорио у развоју.
– Штета је само што је екипа играла све боље из меча у меч, али не бринем. Бодовна залиха је довољна да се одбрани титула, верујем да ће само наставити тамо где су стали. Надам се да ћемо завршницу Суперлиге видети на терену а не за зеленим столом. Последице пандемије ће се сигурно осетити али знам да Звездина супериорност у Србији неће биит нарушена. Наставиће сигурно да се развија као претходних година.
Пре неколико дана, тачније 14. априла али 1971. године, Дујковић је био актер полуфиналне утакмице Купа европских шампиона против Панатинаикоса. После победе од 4:1 у Београду нико није очекивао пораз од 3:0 у Атини. Много је прича о нефудбалским ставрима који су реванш мистификовали деценијама, али…
– Мистерија Атине не постоји. Прича је спортска, отишли смо опуштено на реванш јер смо били бољи тим од њих. Показали смо то у Београду, али смо платили скупо тај наш приступ. Не прође увек бољи. Саме околности нису биле најспортскије, јер терен био лош, није имао ни атлетску стазу, па је публика „дивљала“, гађала нас чиме су стигли. Ја сам највише надрљао јер сам им био најлакша мета. Ето, то су биле те нефудбалске ствари, а све друге приче, нагађања нису тачна. Сами смо били криви што нисмо прошли у финале. Али, живот иде даље, прошло је пола века од тада. Да смо само живи и здрави – каже Дујковић.
