Дечаци који су огромним талентом, али и сјајним понашањем ван терена и великим утицајем на свлачионицу заслужили да носе капитенску траку у две најстарије јуниорске селекције Црвене звезде су Борисав Бурмаз и Стефан Деспотовски. Момак рођен 2001. године и велика узданица омлдинског тима Славољуба Ђорђевића време крати дружењем са породицом у родној Мионици, док две године млађи дефанзивац који са траком предводи чету кадета Марка Неђића истиче да функционише између фудбалских и школских обавеза.
Бурмаз, иако жали због прекида сезоне, врло одговорно приступа проблему.
– Првенство је прекинуто у сврху свих спортиста и грађана како би се заштитили, јер је здравље најпрече и сви заједно треба да се боримо како би победили овај проблем и могли мирно да наставимо са нашим животима – истиче нападач.
Као капитен, води рачуна и о томе да свлачионица функционише и за време паузе.
– Имамо групу на “Воцапу” где међусобно комуницирамо и размењујемо поруке. Како читав тим, тако и стручни штаб са нама. Заиста смо врло сложни и у овим тешким тренуцима, као једна породица.
Истиче Бурмаз да редовно и вредно тренира, али и да му недостају саиграчи.
– Тренинг је слабијег интензитета у односу на тимски, што је и логично с обзиром на ситуацију. Успевам некако да се искомбинујем и да одрадим све што је потребно у четири зида. Све то траје око два сата, али је далеко мање занимљивије од оног када тренирамо сви заједно.
У слободно време гледа серије и играо видео-игрице, али и помаже старијима.
– Све кућне послове радим и на располагању сам свима из комшилука и људима старијима од 65 година којима нешто треба, што је и нормално, јер сам тако васпитан. Значи ми што време проводим са породицом, јер већ дуго година не живим у Мионици са најближима, тако да максимално корситим ово време да будем са њима – истиче фудбалер који је већ дебитовао за сениорски тим Црвене звезде у Куп утакмици против Трепче.
Деспотовски је већи део јесењег дела првенства пропустио због повреде и таман кад се опоравио уследила је пауза.
– Десиле су се неке непланиране ствари, али сам из свега тога изашао још јачи. Тако ће и бити сада када је ова пауза, јер мотивација и борба, барем код мене, никад не изостаје – истиче Деспотовски.
Преласком Бачанина у омладинце Црвене звезде, а потом и Ђурића у омладинце нашег развојног тима Графичара, талентовани дефанзивац је добио ту част да носи капитенску траку.
– Дуго сам већ у клубу, тако да је капитенска трака за мене представљала велико признање, али и част и привилегију. Није мала ствар бити капитен у највећем клубу на Балкану. То је велика обавеза и одговорност, а ја траку са поносом носим.
Савесно талентовани дефанзивац приступа фудбалским, али и школским обавезама.
– Трудим се да чим устанем одрадим тренинг према плану који смо добили од кондиционог тренера Чикаре. Тренинг се састоји од трчање и вежби снаге и сваки дан је другачији. Гледам да радим и са лоптом што више могу, како не бих изгубио осећај који је много битан у фудбалу. Потом одрадим све шкосле обавезе, а онда прошетам пса. Увече гледам филмове или се дружим са родитељима уз неку друштвену игру.
Млад, али врло одговоран, Деспотовски стоји свима на располагање..
– Наравно да помажем свима којима је неопходна помоћ. Сваки мој вршњак и генерално млад човек треба да буде сада у тој функцији – тврди Деспотовски.
Капитен наше кадетске селекције препоручује филм “Отмица”, као и серију “Кућа од папира”.
