Из архиве – Просинечки нова фудбалска звезда

123

Био је права сензација у југословенском фудбалу, тада деветнаестогодишњи плавокоси младић који је умео све са лоптом. И то баш све, без изузетка. О томе колико је одушевио читаву Југославију својим умећем, показује чињеница да се о њему писало као о можда најбољем фудбалеру Црвене звезде, у тада, веома оштрој конкуренцији. О „Жутом“ је писао лист „Темпо“, давне 1988. године, а текст Вам преносимо у целости.

У прошлогодишњим анкетама по разним новинама, ТВ и радио-станицама Југославије било је мноштво избора за фудбалера године. Стање наших фронцластих интереса, укуса и савести довело је дотле да имамо десетине најбољих фудбалера Југославије. Респект ипак мора да има анкета листа „Ехо“, у којој је више стотина (фудбалских) новинара са великом надмоћи изабрало за праву перјаницу југо-фудбала – Роберта Просинечког!

Разлози су знани: већ има епитет најбољег младог фудбалера на свету, а експресно је улетео у први тим Црвене звезде, и то право из воза којим је допутовао из максимирске шуме пошто му је Ћиро Блажевић учинио највећу услугу у животу – пославши га бесплатно у руке Џајића и Васовића…

Ништа мање није било ни противника проглашења Просинечког за играча 87. И они су имали разлоге који нису за одбацивање: „Момак има само 18 година“, „Не може се говорити о најбољем ако игра само пола сезоне, па макар и у Црвеној звезди“, „То је увреда за Стојковића Пиксија и све остале репрезентативце, јер Просинечки није ни једном играо за А селекцију“, итд.

Свету никад удовољити. Игром случаја овај новинар је присуствовао током Звездиног „Тур де Франса“ разговору одговорних људи из Ксамакса са једним (полу)дивљим менаџером из Француске (наравно нашег порекла) који је нудио „на продају“ два тренутно поуздана првотимца „црвено-белих“, пре пријатељског меча швајцарског шампиона са Београђанима. Тренер Ксамакса је после утакмице пришао том менаџеру и рекао:

„Господине, интересује нас само играч број 8! Ако је Звезда вољна да га прода, лако ћемо се договорити око финансијских услова.“

Једини играч Црвене звезде за кога се интересовао и Стефан Ковач, саветник Монака, у разговору пре десетак дана са доле потписаним, такође је био – Роберт Просинечки!

По нашим новинама је већ толико мастила просуто на воденицу тог момка који тек завршава фазу пубертета да је сасвим јасно да Роберт Просинечки није личност склона одмору на ловорикама, није хвалама кварљива роба. Просинечки није ни лажно ни претерано скроман: одлуку клуба да се из обичне хотелске собе пресели у луксузни апартман примио је хладно, као логичну последицу чињенице да је 1987. године у Сантијаго де Чилеу проглашен најбољим младим играчем света!

Шта о Просинечком мисле играчи, шеф стручног штаба и остали који се питају у Црвеној звезди?

Драган Џајић је најзатворенији када је Просинечки у питању. Једноставно избегава разговор на ту тему. Као да се плаши да му тог играча неко не урекне. Радије куцне у дрво три пута него што изрекне неку јачу похвалу. „Па, добар је мали, није лош…“ – рећи ће Џајић на питање шта мисли о Роберту. Није то због оне народне „поклону се зуби не броје“, већ зна тај фудбалски шмекер да је за Просинечког најбоље да се што мање о њему прича…

То Велибор Васовић отворено каже:

– Младост је у фудбалу измишљена категорија. Или јеси, или ниси, или знаш или не знаш. Ако те похвале и натписи у новинама искваре онда и ниси богзна шта. Ово ће бити пресудно пролеће Просинечког. Јесенас се умувао у први тим, играо одлично, али нико га од противника није озбиљно схватао. Сада, од самог старта, биће сасвим другачије: сви наши противници ће посебно мотрити на његову игру. Ако надвлада и овај степеник у каријери, онда је зрео да га селектор уврсти и у А репрезентацију!

Васовић је учинак своје десне полутке високо оценио у пријатељским утакмицама Црвене звезде по Француској:

– Играо је боље, зрелије, корисније и атрактивније него јесенас, нарочито после повратка из Чилеа, када је био видно уморан. У договору са њим и другим играчима из маневра мало сам му променио улогу, мало га више примакао противничком голу, а један други играч је добио задатак да „затвара“ његово место, када Роберт крене напред…

Тај помак према противничком голу резултирао је са два сјајна поготка (против Хамбурга и Ниора) у Француској. Оба пута Просинечки је разорним ударцима под пречку савладао голмане и то ван шеснаестерца. Сличан гол је постигао и у пријатељској утакмици против београдског Хајдука са Лиона.

Одавно није било играча у нашем фудбалу који може упослити саиграча тако прецизно, на тако велику даљину, а опет да то уради и толики број пута за 90 минута.

Као еталон тог минобацачког својства још се препричава лопта Просинчеког коју је упутио Бори Цветковићу на утакмици Партизан – Звезда (2:3). Али, таквих лопти он је одапео много прошле јесени, а само неке су реализоване. Играч средњег реда његових квалитета добија признање само ако створена гол-шанса квалитативно буде претворена у погодак.

Такве бисер лопте често се не памте, не бележе, нестају у забораву навијача нарочито ако шпиц играч не затресе мрежу.

Бора Цветковић вели:

– Пикси је бољи фудбалер укупно гледано, али лопта коју даје Просинечки је употребљивија од Стојковићеве. Она је мека, тачна за мене, а бежи од противника! Таква лопта је пола гола…

У Црвеној звезди оцењују да је највећа снага Роберта Просинечког у прилагодљивости екипи. Веле да је био наш „петлић“ не би лакше и брже био примљен од другова из прве екипе.

Није ни чудо, нико боље од саиграча из тима не зна праве квалитете фудбалера. А Просинечког сви играчи прве екипе Звезде високо цене. Крџевић и Радовановић мисле да је он већ сада најкориснији и најбољи појединац екипе, гледано на свеукупан учинак од прошлог лета до сада. Претпостављају га чак и квалитетима Драгана Стојковића Пиксија! А Пикси? Шта капитен мисли о игри Просинечког?

– Ми смо фудбалерл различитих улога и различитих квалитета. Мислим да се изванредно допуњујемо у везном реду. Просинечки је већ сада можда бољи фудбалер од мене! Ако тренутно и није, убеђен сам да ће постати светска класа! То што он има то се не учи, то се има у себи…

Судбина је хтела да Просинечки у Црвену звезду дође убрзо после одласка Милана Јанковића у Реал Мадрид. Васовић и Џајић су после „пет минута“ видели да тај плавушан може на најбезболнији начин да замени бившег пословођу „црвено-белих“.

Да, они су слични играчи – каже Васовић. – Разлика је у томе што је са 18 година Јанковић био далеко слабији фудбалер. Највећа штета за Роберта је што нема времена да усавршава неке елементе игре у којима није баш сјајан. Али, то је цена професионализма. Са њим нико од тренера није ништа индивидуално радио откако је дошао у Звезду, јер је улетео у нон-стоп такмичење.

Уз хвале, треба мало и те негативне анатомије игре Просинечког. Слабо шутира и дриблује левом ногом, јер је изразити дешњак, мада игра по левој страни. Није сјајан ни у игри главом, а висок је. Нема потребну чврстину при дуел-игри, када нема лопту он већ противнички играч и ударци са стране (центаршутеви) далеко су му слабији од дубинских лопти. Има ли још мана, питамо Васовића, оних које се не могу видети из новинарске ложе?

– Па, наравно да има. Који их играч нема. Али, и ово је превише. Не морам својим противницима откривати баш сва слаба места. Мени често приговарају да му не дозвољавам да изводи слободне ударце, а он то зна да чини, што смо видели за време ТВ-преноса из Чилеа. Али, дечко је исувише млад да преузме толико обавеза ођедном, тим пре што мислим да је Стојковић бољи извођач „слободњака“ од њега.

У подели рада у Звезди се зна: слободне ударце по средини и све корнере изводи Стојковић. Слободне ударце искоса – бекови. Просинечки засад мора да чека, мада је доказао да има громовит шут и, што је убитачно за голмане, путања те лопте често није права, већ лелуја и готово по правилу добија изненадан пад баш испред мреже…

У прошлу среду су Ивица Осим и Иван Топлак по несносној кошави посматрали утакмицу између српсколигаша Хајдука са Лиона и Црвене звезде. Необично је за селекторе да долазе на такозване мале, па још пријатељске утакмице, а поготово по невремену. Не знамо им утиске за остале играче „црвено-белих“, али убеђени смо да ће овог пролећа Роберт Просинечки добити шансу да обуче дрес и сениорске репрезентације Југославије. По годинама више није омладинац. А по игри је ионако – стармали!

Гласао за карантин

По повратку из Француске Велибор Васовић је понудио првотимцима шансу за максималну демократију: на састанку играча без тренера и директора Џајића, фудбалери су сами гласали да ли екипа треба да иде у хотелски карантин пре утакмице (у Београду) или не. Резултат је необичан: већином гласова првотимци Црвене звезде су препустили да Васовић са стручним штабом доноси одлуку пре сваке утакмице, зависно од потреба и целисходности…

Један од ретких, који је без резерве гласао да се пре сваке утакмице у Бегораду иде у карантин (уз капитена Стојковића) био је и – Роберт Просинечки!

– Ја сам самац и нормално је да ми више прија карантински начин припрема – вели Просинечки. – Не морам да бринем ни о вечери у суботу, ни о доручку и ручку у недељу пред меч. А осим тога, када сам са екипом и време до утакмице ми брже прође…

Апартман и аутомобил

Роберт Просинечки је прославио 19. рођендан (рођен 12. јануара 1969.) за време базичних припрема екипе на планини Игман. Када није на турнејама, путу или у карантину, станује у хотелу „Србија“. После повратка са Светског првенства Чилеу, где је проглашен за најбољег младог играча на свету, по одлуци извршног одбора ФК Црвена звезда из двокреветне собе се преселио у двособни апартман.

Један је од ретких Београђана који је у својој 18. години сопственим ногама (или рукама) зарадио прошле године толико да је морао да пријави порез на доходак.

Нема аутомобил, јер није положио ни возачки испит. Нема сталну девојку, али има, како каже, сјајну клапу у Београду. Једине две недеље које је ове зиме имао слободне, у паузи првенства, провео је код маме и тате у Загребу.

Никад замењен због слабе игре!

Роберт Просинечки је један од ретких стандардних првотимаца Црвене звезде који, откако је ушао у екипу (на турниру у Сплиту, прошлог јула) ни једном није замењен током утакмице због слабе игре и љутње Васовића.

– Просинечког сам изводио из екипе само онда када сам био сигуран да би му даљни напори лично шкодили. С обзиром на његову младост он је изузетно јаке физичке конституције, јер није шала играти све утакмице за клуб, репрезентацију…

Тако је Просинечки, осим Ђуровића (за кога је тренер Васовић рекао још пре две године да га само повреде, картони и земљотрес могу истиснути из екипе), једини кога није заменио због слабе игре. Истовремено Васовић је искрен, није била то његова посебна наклоност према овом играчу, већ игре Просинечког којима се једноставно наметнуо, прилагодио, уклопио.

Васовић се не либи ни да рангира своје играче:

– По знању фудбала Просинечки је у овом тиму одмах иза Стојковића и Боре Цветковића, а по корисности за екипу, исто ту негде, мада уз њих тројицу непроцењива корист стиже „из плућа“ Жарка Ђуровића…

Аутор: Стеван Зец (Темпо, 1988.)

Фото: Yугопапир.

Претходни текстДан када је Црвена звезда постала прва и бесмртна – 02.04.1974.
Следећи текстЈованчић: Нека свако помогне како може