Миодраг Малиша Петровић преминуо је јуче у Београду у 94. години. У легенду је отишао и последњи сведок оснивања клуба 4. марта и играч прве генерације Црвене звезде која је освојила прву титулу првака Србије 1946. године. У сећање на њега, враћамо се 74 година уназад да се подсетимо како смо освојили први од 30 националних шампионата.
После одигравања првог послератног државног фудбалског турнира у фудбалу од 2. до 9. септембра 1945. године, које је освојила репрезентација Србије, стекли су се услови за одигравање првих званичних утакмица клубова из свих република. Након низа упешних приредби које су се у појединим гранама спорта одиграле за време лета, Фискултурни одбори су расписали и такмичења у фудбалу и направили систем такмичења.
У Србији се играло по окрузима и градовима. У првој зони играли су окрузи: Београд, Шабац, Ваљево и Пожаревац. Другу зону чинили су окрузи Крушевца, Чачка, Јагодине и Ужица. У трећој зони играли су окрузи: Ниш, Прокупље, Зајечар и Пирот, а у четвртој: Врање, Лесковац, Крагујевац, као и победник утакмице Санџак (Нови Пазар) – Јединство (Приштина).
Прво званично првенство НР Србије започето је 30. септембра 1945. године у првој зони, првенством округа Београда. ФОБ (Фискултурни одбор Београда) је такмичење организовао по групама. У елиминационој фази играло је 15 клубова који су били распоређени у групе „Сава“ (Раднички, Београд, Поштар, Ботип, Бродарац, Грађевинац и Космај) и „Дунав“ (Црвена звезда, Металац, Борац, Графичар, Слобода, Дрводељац, Врачар и Железничар). После завршеног јесењег дела првенства, у групи „Дунав“ прва је била Црвена звезда, испред Металца, а у групи „Сава“ најбољи су били Раднички и Београд. Најбољи стрелац првог дела првенства био је фудбалер Црвене звезде Коста Томашевић који је постигао 21 гол.
Финални део првенства одигран је на пролеће, и у њему су учествовала по два првопласирана клуба из сваке групе, као и првак из групе „Земин“, Сремац. Завршница првенства Београда одиграна је по једноструком бод систему од 17. марта до 5. маја 1946. године. После одиграних пет утакмица, прво послератно првенство Београда је освојио ФД Металац испред ОФД Црвена звезда. Ова два клуба освојила су исти број бодова, али је Металац имао бољу гол разлику. На тај начин, Металац и Црвена звезда су се квалификовали за завршницу првенства НР Србије. Прваци својих округа у Србији били су: Борац из Чачка (Чачански округ), Раднички из Пирота (Пиротски округ), Јавор из Јагодине (Моравски округ), Будућност из Ваљева (Ваљевски округ), Закић из Крушевца (Крушевачки округ), Железничар из Ниша (Нишки округ), Каћуша из Куршумлије (Топлички округ), Коста Стаменковић из Лескова (Лесковачки округ), Рудар из Костолца (Пожаревачки округ), Слобода из Ужица (Ужички округ), Раднички из Шапца (Шабачки округ), Раднички из Крагујевца (Крагујевачки округ), Јединство из Приштине (Косовски округ).
Завршно првенство НР Србије почело је 19. маја, а завршено је 30. јуна 1946. године. У пропозицијама такмичења је писало:
– након последњег кола биће проглашен званични првак НР Србије у фудбалу, први и други ће се квалификовати за Државно првенство ФНР Југославије за сезону 1946/47, а трећи ће се директно пласирати у Републичку лигу НР Србије.
За завршно првенство НР Србије квалификовали су се: Црвена звезда и Металац (Београд), Борац (Чачак), Железничар (Ниш), Јединство (Смедерево) и Раднички (Крагујевац). Прву утакмицу Црвена звезда је одиграла против Борца у Чачку 19. маја и доживела је пораз резултатом 2:1, и то је био и једини пораз нашег клуба у финалном такмичењу. На следећој утакмици, 16. јуна, Црвена звезда је победила градског ривала Металац са 1:0, а потом је победу забележила и на гостовању, 23. јуна, против Радничког (2:1). Следећа победа забележена је у Београду, 27. јуна против Јединства, и то чак 8:0. Последња и одлучујућа утакмица играна је у Београду 30. јуна, а Црвена звезда је савладала Железничар са 4:1. На тај начин, Црвена звезда је заслужено освојила своју прву титулу првака НР Србије од свог постојања, и она јој је омогућила квалификацију и учешће у првом државном првенству ФНРЈ у фудбалу. Црвена звезда је имала и најбољег стрелца финалног такмичења – у питању је био Јован Језеркић, који је постигао седам голова.
Титулу су освојили: Александар Атанацковић, Миленко Дракулић, Предраг Ђајић, Михајло Илић, Јован Језеркић, Младен Кашанин, Милан Крстић, Љубомир Ловрић, Рајко Митић, Миодраг Малиша Петровић, Миомир Петровић, Владимир Печенчић, Михајло Поповић, Миодраг Савић, Драгомир Скерлић, Љубиша Спајић, Александар Станковић, Бранко Станковић, Момчило Тасић, Коста Томашевић, Милован Ћирић, Ђура Хорватиновић, Момчило Шапинац. Тренер славне генерације био је Светислав Глишовић.
