Зоран Филиповић се од проглашења ванредног стања налази у свом стану у Београду и то у потпуној изолацији. Броји сате и дане када ће пандемија у Србији, али и у Португалији и у Енглеској, бити заустављена како би могао да види новорођеног унука Матеа у Лисабону, а и старијег Луку у Лондону.
– Добио сам унука Матеа. Немањина супруга се породила у јеку епидемије корона вируса. Све је срећом прошло како треба па су пре неколико дана отпуштени из породилишта. Нажалост, ја сам овде у карантину, имам 67 година и не смем да излазим. Стално сам на вези са Лисабоном, као и Лондоном где ми живи кћер са унуком Луком. Срећом ова технологија и „Фејстајм“ омогућавају ми да будем у сталном контакту, да их гледам сатима али једва чекам да их пригрлим у наручју – каже Зоран.
Некадашњи исакнути голгетер Црвене звезде, трећи најефикаснији на ранг листи са 302 поготка врло је дисциплинован.
– У ризичној сам групи, не смем да излазим а оно што ми треба из продавнице донесе ми Гордан Петрић, који ми је комшија. Тешка срца сам прихватио чињеницу да су ми кретања ограничена само на „четири зида“ јер сам навикао да шетам, будем активан, дружим се, радим. Међутим, целокупна ситуација је врло озбиљна, глобално застрашујућа у целом свету и само строгом дисциплином, придржавањем свега што нам лекари препоручују, избегавањем контаката, пандемија корона вируса може да се сузбије и победи.
Стрпљење и свест да бригом о себи бринеш и о друштву, „Филета“ свакодневно води кроз дан.
– Шалим се са пријатељима да шетам у круг док не набијем пулс 140. Недостаје ми активна шетња па марширам по кући. Нађем себи да нешто и радим, да се занимам али највише времена проводим у комуникацији са мојима у Португалији и Енглеској. Гледам вести обавезно, анализирам нешто за посао, имам времена да погледам филм, читам књиге, у контакту сам и са мојим ветеранима… И тако из дана у дан. Радујем се свакој доброј вести јер једва чекам да све ово једног дана прође а ја одем да видим унуке – не крије највећу жељу Филиповић.
