Почели су сјајно наши млађи кадети пролећни део првенства и са две победе се захухтали ка томе да нападну прво место. Иако врло млади, свесни су изабраници Владе Вучића да је здравље људи на првом месту и да ће фудбал да сачека неке мирније дане. Лазар Ђурић у Београду, а Матеја Бубањ у Нишу, феноменална веза заслужна за огроман број голова селекције фудбалера рођених 2004. и 2005. године сада је удаљена 240 километара, али се и на тој раздаљини савршено разуме и шаље поруку – останите код куће да заједно победимо.
– Много ми је необично без тренинга са екипом и фудбала. Спремили смо се сјајно за све изазове у пролећном делу првенства и ово нас је баш изненадило. Већ ми све недостаје и волео бих да се колико сутра ово заврши, али здравље је на првом месту – почиње разговор Ђурић.
Талентовани везиста је врло професионално приступио обавезама током паузе.
– Волим да одспавам мало дуже сада када сам у могућности. Чим устанем одмах истренирам. Добили смо програм тренинга од нашег кондиционог тренера и стриктно се придржавам свега. Такође, пазим шта једем.
Слободно време користи како би са старијием братом Андрејем, који такође носи црвено-бели дрес, одмерио снаге у фудбалској симулацији „ФИФА“ у породичном дому на Вождовцу.
– Када завршим са свим обавезама што се тиче тренинга и учења, обавезно је надметање са старијим братом у игрицама. Чешће ја побеђујем, али буде веома неизвесно. Осим тога, волим и да гледам серије, тренутно пратим „Кућу од папира“, одлична је, све препоруке – истиче фудбалер рођен 2005. године.
Јужније од њега стациониран је Матеја Бубањ који дане паузе проводи у породичном дому у нишком насељу Дуваниште.
– Морам да кажем да ми је већ досадно. Нисам навикао на ово. Једва чекам повратак свим такмичарским обавезама и већој физићкој активности. Ипак ситуација је алармантна и важно је да сви останемо здрави – тврди Бубањ.
Свестан тога да ће корона вирус једног дана бити прошлост и да ће морати да се врати у пун такмичарски ритам, максимално поштује све одредбе тренинга које је добио од стручног штаба.
– Тренирам два пута дневно. Прво обухватам вежбе истезања, а онда радим вежбе снаге, тако да тренирам мало више од два сата дневно. Што се јеловника тиче, мајка ми све спрема. Здрава исхрана је предуслов среће сваког појединца и од кад знам за себе то поштујем, а сада уживам у чарима мајчине кухиње.
Да све ово ипак има неку позитивну страну, говори и чињеница да Бубањ који живи одвојено од породице, сада има прилику да проводи време са њима.
– Већи део слободног времена проводим са старијим братом Алексом. То је позитивна ствар, јер га иначе не виђам много, с обзиром да одвојено живимо и да је он у Нишу.
Као и Ђурић, када заврши све обавезе које се тичу тренинга и школе, посвети се слободним активностима.
– Трудим се да надокнадим пропуштено градиво у школи услед спортских обавеза, тако да доста учим на овој паузи. У слободно време гледам серије, а препоручио бих “Брејкинг бед”. То је најбоља серија коју сам гледао – истиче талентовани нападач.
