Приче из историје – Јован Џакула

251

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће предтсвљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

Један од најуспешнијих боксера у историји нашег клуба је легендарни Јован Џакула.

Рођен je 16. априла 1945. године. Бокс је почео да тренира 1962. године у Црвеној звезди.

Појединачии првак Југославије био је шест пута (1966, 1968, 1969, 1970, 1971. и 1972. годиие). Прве титуле у полувелтер категорији остварио је у борбама са Бенедеком и Станковићем-Шугером. За памћење су остале његове победе над Звонком Вујином у мечу за „Златну рукавицу“ 1968. и Светомиром Белићем 1969. године.

Био је врсни борац са стилом „прса у прса”. Наступио је 334 пута, а поражен у свега 28 мечева, 4 сусрета одбоксовао је нерешено. У укупно 70 мечева победу је однео пре истека треће рунде, али је доживео и два нокаута, од Манфреда Волкеа и Звонка Вујина, и то после само десетак секунди борбе. Тајна Џакулиних пораза налазила се у фактору изненађења, противници су могли да га савладају само док још није сасвим загрејан.

Био је члан шампионске генерације Црвене звезде која је освојила три титуле првака Југославије 1967, 1969. и 1970. године.

У само једној години освојио је две значајне титуле. 1969. године постао је првак Југославије и првак Шведске, у којој је кратко боравио и такмичио се. Остао је чувен као боксер челичних нерава, упорности и амбиција. У периоду од 1979. до 1982. годнне био је тренер у Црвеној звезди, шеф стручног штаба, а краткотрајно и директор клуба.

Претходни текст„Марка“ – Звездин тим из 1991. пети најбољи свих времена
Следећи текстИз архиве – Дејан Станковић, ас за 21. век