У фудбалу је најтеже понављати се, бележити велика достигнућа у континуитету, а Црвена звезда је успела што никад ниједан клуб са наших простора није – учествовао је два пута узастопно у групној фази Лиге шампиона, резимирајући јесен, истиче помоћни тренер нашег клуба Милан Косановић.
– После првог учешћа у Лиги шампиона као и прича да је то била само случајност, код свих нас у Звезди покренула је нову енергију да пробамо да све то поновимо. У самој припреми сезоне већ смо се кроз избор ривала у пријатељским утамицама, а то су били Зенит, Клуж и Аполон спремали за квалификације. Ту смо већ добили одређену слику могућности, нисмо имали значајних промена у играчком кадру и са великим ентузијазмом смо ушли у квалификације решени да померимо границе и да постанемо први клуб са наших простора који је два пута узастопно играо Лигу шампиона – отвара анализу Косановић.
Судува је, срећом, био први ривал у квалификацијама, а са којим је Звезда већ одмерила снаге у претходном циклусу што је помогло у припреми меча, каже Косановић. ХЈК Хелсинки је по квалитету био испод нашег тима.
– Копенхаген нас је делио од сигурног учешћа у Лиги Европе, финанасијске стабилности и те утакмице су допринеле јачању карактеру екипу. Први меч у Београду био је један од најбољих, показали смо велики квалитет и штета је што га нисмо добили. Реванш смо такође одиграли на завидном нивоу, имали играча мање, завршили епским пеналима. На крају пута нас је чекао Јанг бојс, где смо показали да смо се специјализовали за мечеве у којима је једино важан пролаз. Људи тешко схватају да у тим двомечима није битно да победите убедљиво у једној утакмици него да имате две побеђене утакмице и прођете. Резултат је једини параметар успеха.
Кад сезона почне рано, а први такмичарски меч одиграте 9. јула, онда темпирате да вам форма буде најбоља у августу кад играте најзначајније мечеве квалификација, наставља Косановић да образлаже успешну јесењу полусезону.
– Групна фаза Лиге шампиона је такмичење буџета, а ми тешко себи то признајемо. Утакмице су једини реални параметар, а чињеница је да постоји високо мишљење о Звезди због историје клуба. Реалност је да у Лиги шампиона играте против високобуџетних предузећа и да су се времена променила. Новац и буџети играју пресудну улогу. Звезда није у стању да стално појача екипу јер најбољи одлазе због закона тржишта где клуб тешко може да одбија уносне понуде.
Лига шампиона и топ клубови Европе су свет за себе, нека друга димензија ове игре.
– Људи не могу да схвате да се у свакој утакмици Лиге шампиона сусрећете са екипама које немате у земљи. Треба играче спремити на посебан стил који не доживљавају свакодневно. Организми играча нису припремљени за то. На пример, Јанг бојс је у првом мечу претрчао 119 километара а ми 117. Они су у спринту претрчали преко 2,3 километра, а ми 1,7 километара. То је физички напор који ми немамо свакодневно. У другој утакмици смо им ту игру смањили на ниво који нама одговара. Сем аутогола Бена, нас Јанг бојс није угорозио и та утакмица на том нивоу била је конкурентна.
Звезда се у квалификацијама и групној фази Лиге шампиона стално прилагођавала.
– Играли смо у две и по године са 36 различитих клубова из седам држава, фудбал у разним формацијама, системима. Копенхаген је специфичан јер игра са два шпица, Јанг бојс са пребзим крилним играчима, на крају смо се сударили са директним фудбалом Бајерна и Тотенхема. Они су демонстрирали врхунску тразицију и моћ. Ми то не можемо да достигнемо. Многи теже да буду ниво са Бајерном и Тотенхемом, али то је нереално, морамо бити искрени према себи. Знали смо да ће мечеви са Олимпијакосом бити пресудни за треће место и тај дуел 11. децембра је пресудио. Међутим, ако гледамо само двомеч са Олимпијакосом, да је игран у плеј-офу ми бисмо прошли јер смо га добили 3:2. Уз то, треба рећи да смо против Тотенхема у Београду имали бројчано најквалитетније прилике на једном мечу Лиге шампиона а изгубили смо га. Да је Павков погодио прву шансу на 0:0 било би другачије.
Косановић је објаснио и због чега стално говори да је меч са Ливерпулом у Београду и победа од 2:0 нанео више штете Звезди него користи.
– Те прве године у Лиги шампиона до утакмице са Ливерпулом у Београду били смо потцењени и за многе непознаница. Чини се да нас ни у анализама мечева нису довољно уважавали. Кад првак Европе изгуби у Београду све се мења. Од тог меча сви су се бавили нама до најситнијих детаља. Од тунела, тренинга, начина игре, атмосфере до тога да су против нас играли увек у најјачим саставима, на максимуму и без калкулација. Имали смо информације из Бајерна и Тотенхема да су нас анализирали као да смо највећи клуб. Зато и кажем да је победа над Ливерпулом за наше ривале био плус, а за нас минус, јер нисмо могли више да изненадимо топ екипе.
Какав је ниво такмичења Лига шампиона говори и чињеница да од 50 најбољих и најскупљих фудбалера света – чак 48 игра ово такмичење, а двојица Лигу Европе.
– Један Килијан Мбапе прави брзинску разлику три метра на 20 метара против сваког. Хроничан проблем нашег поимања фудбала је што се мечеви гледају из кафића и из фотеље. И што причамо о фудбалу само на основу утиска са ТВ-а. И ја кад гледам Формулу 1 не чини ми се да је то нека брзина, а кад видим да болид иде 300 на сат, а ја возим 130 на аутопуту тек онда иза волана могу да замислим како изгледа све то из болида. Лига шампиона и наша лига је трка Формуле 1 и обичног аутомобила.
Учешће младих играча у Лиги шампиона морали би реално да се сагледавају, уверава наш тренер.
– У екипама са којима смо играли у Лиги шампиона, постоји по један млади играч. Међутим, они су из самог крема светског фудбала као што су Мпабе, Фабијан Руиз, Кимих, Деле Али… Неко као Његош Петровић, Дејан Јовељић не постоје у стартним поставама тим клубовима. Људи кажу – Лајпциг. Држимо се чињеница. Лајпциг има задњу линију 98, 97, 96. годиште, а остали су 91. и има их петорица. Лигу шампиона играју зрели играчи и оспособљени да има резултат јер је само то битно. Није важно колико сте новца потрошили за појачања, која су се показала, а која нису ако дођете до резултата.
Наш клуб има потенцијал у младим играчима, искорак је направљен у развојном тиму Графичара, али ниво елитног такмичења захтева нешто више.
– Наш омладински тим је веома добро играо у Лиги шампиона за младе. Према одређеним параметрима у судару са вршњацима они су показали приближан квалитет. Међутим, у сениорској Лиги шампиона се направи велика разлика сходно улагањима. Кад ставите млађе играче у тим, они више и чешће греше, физички нису конкурентни. Ендомбеле и Сисоко у односу на наше младе играче праве велику разлику. Кад немамо резултат одмах треба дати шансу младима. Они треба да уче уз ове старије, стасавају. Не треба бежати од подмлађивања, али то морамо да радимо пажљиво да не изгоре, дозирати минутажу, бирати мечеве. Немамо ми право на луксуз да потрошимо млади квалитет.
Доминација у Суперлиги је настављена, полусезона је завршена са 11 бодова више од првог ривала и све у условима два дијаметрално супротна такмичења какви су Лига шмапиона и домаћи шампионат.
– Направили смо континуитет у односу на прошлу сезону, успели смо да створимо последњу линију тима састављену од самих репрезентативаца. Лига шампиона и Суперлига су неупоредиве, ми смо морали стално да се прилагођавамо, а притом због разних правила нисмо могли да користимо осморицу већ четворицу странаца, да користимо 25 уместо 18 играча, да појединци као рецимо леви бек Родић у полусезони промени шест партнера на левој страни уместо једног или двојицу. У нашој лиги нема где да се спринта, екипе су непокретне, у ниској зони. Игра се на 50 фаулова, у Лиги шампиона до 20 прекршаја. Код нас се ефективно игра 45 до 50 минута, у Лиги шампиона 60 до 70 минута. Кад изгубите лопту у Србији, ривал вас напада са малим бројем играча и ретко кажњава, у Европи су транзиције брзе, завршнице са великим бројем фудбалера и лако вас кажњавају. Наши играчи су се прилагођавали и после великих емотивних пражњења од европских мечева, ипак успевали да покажу квалитет и карактер.
Црвена звезда се с правом поноси јесењом полусезоном, закључује Косановић:
– У Европи се вреднује само постигнут резултат и да ли је достигнут постављени циљ. Нама је улазак у Лигу шампиона и освајање титуле био постављен циљ, а у томе смо успели. Чим смо остварили циљ, то значи да је Црвена звезда успела, да су сви у клубу погодили. И са постављеном политиком, концепцијом, појачањима… Звездаши треба да буду поносни.
