Звездаши имају велике амбиције и велика очекивања. Публика која бодри Црвену звезду захтева победе, а управо је то оно по чему ће Владан Милојевић бити упамћен. Повезаност Милојевића са Звездашима, као и са нашим клубом, биће вечна, због свега оног што је наш „Кларк Кент“ урадио током 897 дана проведених у Црвеној звезди.
Милојевић је 5. јуна 2017. године преузео тренерску палицу и наследио Миодрага Божовића на клупи бившег светског и европског првака. Већ у првој сезони, успео је да уведе клуб у Лигу Европе, када је у једној од најемотивнијих утакмица одиграних на стадиону „Рајко Митић“ у новијој историји, Црвена звезда савладала Краснодар (2:1), головима Немање Радоњића и Гелора Канге и заиграла групну фазу европског такмичења после десет година.
Није се ту зауставио. Сјајне игре у групној фази, и одлучујућа утакмица против Келна када је 7. децембра 2017. године голом Славољуба Срнића у феноменално припремљеној утакмици нашег стратега, Црвена звезда савладала немачки клуб (1:0) и успела да обезбеди европско пролеће после 25 година.
Уз све то, успео је и да освоји титулу са 12 бодова више у односу на Партизан, као и следеће сезоне када је са девет бодова предности у односу на Раднички, наш клуб постао првак Србије. Утисак је био као да се титула није доводила у питање док је Милојевић на клупи.
Убрзо је Милојевић показао свима да Црвена звезда може да се пласира у Лигу шампиона. У врхунски припремљеном двомечу против Салцбурга и у чувеној утакмици у Аустрији када је Бен у размаку од неколико минута постигао два поготка и донео општо славље нашем тиму (2:2). Подигао је Милојевић лествицу те сезоне и увео клуб у најелитније европско такмичење после 27 година. Потом је уследио први бод нашег тима у овом формату такмичења Лиге шампиона када је Црвена звезда ремизирала против Наполија (0:0), потом први гол, када је Марко Марин погодио против Пари Сен Жермена, па и први тријумф у невероватној утакмици против Ливерпула када је у хероја израстао Милан Павков са два поготка (2:0).
Поновио је то Милојевић и ове сезоне. Пенал серија у Копенхагену, потом двомеч са Јанг бојсом и још једна групна фаза у Лиги шампиона, чиме је направљен низ од три године у којима је наш клуб узастопно играо групну фазу неког европског такмичења. Уз све то, Милојевић је иза себе оставио и 11 бодова предности у односу на првог пратиоца у Суперлиги.
Све то за 897 дана у којима је на 149 утакмица остварио 107 победа, 24 ремија и 18 пораза, што је 71.8% успешности. Тријумфално је дебитовао када је савладана Флоријана (3:0), а победом је и завршио своју мисију у Црвеној звезди, јер је савладао Чукарички (3:1).
Фантастична је и гол разлика. На 149 утакмица постигнуто је 328, а примљено 127 погодака, што је 2,2 дата гола по утакмици, а само 0.85 примљениих.
Милојевић је уједно и рекордер на Звездиној листи тренера који су предводили наш клуб у европским мечевима, с обзиром да је 44 пута седео на клупи нашег тима у међународним окршајима.
Остаће Владан Милојевић вечно уписан као један од најуспешнијих тренера у историји Црвене звезде.
