Маракана мора да буде поново она моћна снага која ће помоћи Црвеној звезди да надмаши себе и направи можда још један подвиг против Бајерна, нада се четврта Звездина звезда Владимир Петровић Пижон. Велики резултати и успеси нашег клуба увек су били у снажној спрези са енергијом која је стизала са трибина, а легенда црвено-белих истиче да ће она имати снажан утицај и на шести дуел са великаном из Немачке у уторак 26. новембра као што је имала у прошлости.
– Звезда је у историји све успехе направила са навијачима и не сумњам да ће и у уторак наши фудбалери имати публику иза себе као 12. играча. Подржаће тим као и до сада јер на таласу њихове енергије ништа није немогуће, то је посебна снага – уверава Пижон.
Први двомеч са Бајерном децембра 1979. године , обележио је баш Петровић.
– Прву утакмицу у Минхену играо сам повређен. Имали смо пред тај дуел неку пријатељску са Земуном и молио сам тренера Станковића да је не играм јер ме болео мишић. Нажалост, ту сам погоршао повреду и у Минехну сам био означен као главни кривац за пораз од 2:0. Медији су се обрушили на мене, али су ме на неки начин и мотивисали – присећа се Владимир.
Пред препуном Мараканом, по слободној процени 90.000 навијача, Црвена звезда је у првих 60 минута декласирала моћан тим са Руменигеом, Брајтнером и осталим асовима тог доба. Водила је 3:0 и није издржала да сачува резултат који је водио у четвртфинале јер је на крају било 3:2.
– Припремао сам се да одиграм најбољи меч. И заиста је то било вероватно најквалитетнијих сат времена наше генерације. Играли смо спектакуларно, Бајерну смо припремили пакао. Атмосфера нас је носила после раног гола Дулета Савића, а затим сам и ја постигао лепо погодак. Имали смо 3:0 у 50. минуту јер је Репчић затресао мрежу, али Немци су – Немци. Ми смо донекле били жртве страшног ритма који смо форсирали, терен је био натопљен водом, а Дитер Хенес је постигао два гола, први после корнера који и није постојао. Кад се подвуче црта, нисмо прошли али смо победили велики Бајерн.
Био је Петровић део стручног штаба Црвене звезде и у другом одмеравању снага са Бајерном 1991. године.
–Тада се све вратило за онај меч у децембру 1979. године, Звезда је имала фантастичне играче, одиграла феноменално у Минхену и онда у антологијском мечу прошла у финале, затим дошла и до трофеја. Имали смо много сјајних играча који су могли да направе разлику и то је било пресудно. Ја бих ту додао као важан фактор и нашу публику јер као да су они са трибина послали сву своју енергију и молитву да она лопта уђе магично у мрежу. Уплашили су Аумана. Уживао сам радећи са таквим играчима као што су Савићевић, Белодедић, Стојановић, Најдоски јер је то била привилегија. После тога као први тренер нисам имао прилику да истовремено радим са тако квалитетним фудбалерима као што су били они.
Немогуће је поредити квалитет тимова Звезде и Бајерна кроз историју, подвлачи Пижон, зато је веома суздржан у прогнозама пред меч у уторак.
– Не треба се бавити прогнозама, поређењима али свакако треба рећи да Бајерн долази са највећим амбицијама јер су Немци увек Немци. Имају исти приступ, исти ангажман, упрони су, истрајни и играју 90 минута. Доводе и више квалитетнијих странаца него некад, па не треба рачунати на то што су већ прошли у нокаут фазу Лиге шампиона и да ће се опустити. Играће 100 одсто. Звезда мора да пружи максимум, да се бори за што бољи резултат и све сем пораза било би велико достигнуће. Навијачи и амбијент који они направе је увек додатна снага у Београду и нешто што сигурно може да помогне да се дође до резултата.
Легенди клуба и члану Управног одбора посебно импонује континуитет који наш клуб последњих година остварује у Европи.
– Тренер Владан Милојевић ради добро свој посао, посебно добро балансира са великим бројем утакмица јер један састав игра у првенству, други у Европи. Од времена Миљана Миљанића, кад је Драган Џајић играо, па преко моје генерације увек смо играли неку значајнију улогу у Европи. У овим временима кад је фудбал добио неку другу димензију, три узастопна учешћа клуба у групној фази, два у елитном такмичењу су знак да се без обзира на све потешкоће иде у добром смеру. На радост свих нас – закључује Петровић.
