Спектакуларни мечеви Црвене звезде и Бајерна су “класици” за наш клуб, попут оних са мадридским Реалом, а Љубомир Љупко Петровић је неко ко зна како се славни немачки клуб баца на колена.
Тренер трофејне генерације пре 27 година у полуфиналу Купа шампиона први је шокирао Баварце у Минхену и после 44 утакмице у Европи нанео им пораз на Олимпијском стадиону (2:1). У историјском реваншу у Београду успео је да одоли Немцима (2:2) и уведе тим у финале, да би против Олимпика из Марсеља освојио највреднији трофеј у клупском фудбалу.
– Да би победио Немце мораш да размишљаш на њихов начин. Ми смо увек имали талента, можда и више од њих, али су они увек трчали више од нас. Моја екипа 1991. је и трчала као немачка, те припреме на Игману су биле кључлне за наше освајање Купа шампиона – открио је на почетку рецепт Петровић.
Евоцирајући успомене на утакмице из 1991, трофејни стручњак се посебно осврнуо на одређене детаље који су били пресудни.
– Кад спомињемо Бајерн прво ми пада на памет дуел у Минхену јер је то била најбоља утакмица Црвене звезде у Европи те године, где смо их победили 2:1 уз изванредну партију. Био је то врх домета у игри и максимум наших могућности. Кад смо се дигли са клупе, честитали један другоме обратио сам се Џајићу следећим речима: Како кроз две недеље да припремим екипу да опет победимо и прођемо? Он је стао и замислио се. Јер је у земљи завладала еуфорија, играчи су се по доласку у Београд, разлетели по кафићима, изласцима. Рамена су им била спуштена од тапшања по рамену јер се створила атмосфера да смо већ прошли.
За реванш је стручни штаб највише времена утрошио на то да екипа остане на земљи, да се еуфорија навијача не пренсе у свлачионицу.
– Све је било добро у првом делу. Повели смо 1:0, створили још три стопостотне шансе, а они ниједну. Сећам се да је Бинић требало да одигра Панчеву а он је шутирао и промашио. Да му је додао лопту било би 2:0. Осетило се да су играчи почели да се такмиче ко ће дати гол, ко ће ући у историју. И ту је дошло до пада. За казну је Дика Стојановић примио гол кроз ноге, играчи су пали. Други гол је дошао сам по себи, настао је пакао и мало је недостајало да примимо и трећи јер су Немци погодили стативу. Али, кад већ Ефенберг није имао среће да му се лопта одбије у ноге и реши меч, рекао сам Дујковићу: вичи да сви иду напред. Кад они нису дали – ми ћемо. И тако је било, захваљући Панчеву који је уплашио голмана Аумана.
Делиријум на стадиону, на клупи, Звезда иде у финале, а остало је још четири минута, присећа се Љупко који је, у тим момемтима кад пулс прелази 200, остао прибран.
– Гледао сам само како да сачувамо резултат. Мало ко се и сећа да сам направио две измене, Момчиловићу сам рекао да сваку лопту која му дође шутне у публику. А, он је примио лопту сам и уместо да је изнесе – шутнуо је на трибине. Радио је шта сам му рекао. Као тренер мораш да сузбијеш емоције, да урадиш нешто да добијеш. Зато сам и изјавио после меча да ме је тај крај утакмице могао коштати живота.
Славље после меча било је незаборавно, навијачи су се нашли на терену.
– Однели су све. И траву и стативе за успомену. Ти се моменти не заборављају. Ко год је био на стадиону то памти, поготово ја који сам био на челу тог тима.
Фудбал се много променио, настваио је Љупко причу, Бајерн је остао Бајерн, Црвену звезду су околности, дешавања у земљи, санкције, спутали да остане у врху европског фудбала.
– Звезда је не својом кривицом изгубила корак и није данас више у тој топ групи европских клубова. Кад смо постали прваци Европе, Драган Џајић је већ договорио доласке Давора Шукера и Славише Јокановића и мислим да би Звезда минимум још две-три године имала реалне шансе да буде првак Европе и понови Бари. Нормално је да смо доживели да је наш садашњи капитен Марко Марин играо више пута Лигу шампиона него Звезда.
Искуство 72-годишњег тренера могло би да помогне и тренеру Владану Милојевићу у припреми утакмице у уторак. Међутим, Љупко је бираним речима говорио о млађем колеги, ценећи његов рад.
– Једно је гледати фудбал као гледалац, а потпуно је друга димензија кад радиш са играчима. Милојевић најбоље зна могућност играча, одлично их води и не сумњам да ће изабрати најбољу тактику. И да се навијачи не заваравају, сада ситуација није равноправна кад је квалитет играча у питању. Ко год каже да ћемо ми сада згазити Бајерн тај не зна шта прича. Па, они су дали седам голова Тотенхему и то у Лондону. И не смемо се ослањати на то да су већ прошли у нокаут фазу Лиге шампиона, што јуре да поправе пласман у Бундеслиги. Немац је Немац, никад се неће предати док не мора. Не калкулише, играће 100 одсто чак и ако тренер не изведе најјачу поставу. И не кажем да Звезда не може до доброг резултата. Ако играчи одреде све што тренер од њих захтева, може и да се победи. Фудбал је такав. Изгубили смо 4:0 од Тотенхема, а ми смо први имали шансу и да смо дали гол све би било другачије. Верујем да ће Звезда остати у Европи и на пролеће, јер у Београду има и ону велику подршку са трибина – закључио је легендарни стручњак који се нада да ће се 26. новембра 2019. славити као и у априлу 1991.
