Поред заједничких боја и братског односа између навијача, Звезду и Олимпијакос везује и велики број играча који су наступали за оба клуба.
Црвена звезда дочекује екипу Олимпијакоса у уторак у оквиру другог кола групне фазе Лиге шампиона. Биће то први пут да се у званичним мечевима састају два “братска” клуба. Међутим, доста фудбалера је играло и за Црвену звезду и за Олимпијакос. Чак тринаест играча је облачило оба црвено-бела дреса.
Први међу њима је Милош Шестић. Био је сјајан дриблер, који је потезима мамио аплаузе и уздахе на трибинама. Каријеру је почео у Црвеној звезди за коју је наступао пуних 11 сезона. Забележио је преко 200 наступа и постигао 44 гола. Управо је из нашег клуба прешао у Олимпијакос 1985. године за који је играо две сезоне где је на 50 утакмица постигао 11 погодака.
Илија Ивић је нападач који је од 1991. до 1994. године носио дрес Звезде у којем је забележио преко 70 наступа на којима је постигао преко 40 голова. Директно је прешао у Олимпијакос 1994. године и оставио одличан утисак у грчком клубу. Носио је дрес клуба из Атине пуних пет година и за то време одиграо 178 мечева и постигао 88 голова.
После Ивића, играч који је обукао дрес оба клуба био је Предраг Ђорђевић. У Црвену звезду је стигао са 19 година као талентовано лево крило и уписао преко 30 наступа. У Олимпијакос долази 1996. године и постаје један од најбољих странаца који је икада играо у том клубу. Такође, Ђорђевић је најбољи стрелац од свих страних фудбалера који су играли на стадиону Караискакис. На 467 наступа постигао је 152 поготка уз 87 асистенција што представља сјајан резултат.
Следећи на листи је Божидар Бандовић који је каријеру почео играјући по Америци, али 1992. године стиже у Црвену звезду. У нашем клубу одиграо је више од 30 утакмица, да би 1997. године стигао је у Олимпијакос у којем је већи траг оставио као тренер и члан стручног штаба. Занимљиво је да је у два наврата преузимао улогу тренера грчког клуба и веома успешно предводио Олимпијакос.
Члан чувене генерације која је покорила Европу и свет, Рефик Шабанаџовић у Црвеној звезди оставио је дубок траг. Представљао је непремостиву препреку многим врхунски европским нападачима, а круну каријере заележио је управо освајањем Купа шампиона 1991. године са Црвеном звездом. У Олимпијакос стиже 1996. године где је као члан грчких црвено-белих освојио две титуле шампиона Грчке.
Дарко Ковачевић стигао је у Црвену звезду 1994. године где је одиграо две сезоне у којима је забележио преко 40 наступа и постигао бриближно толико голова. После тога имао је богато играчко искуство наступајући у клубовима као што су Јувентус и Лацио, а последњи клуб у каријери био му је Олимпијакос. Освојио је пет трофеја са грчким клубом за који је у 60 утакмица постигао 31 погодак.
Словеначки фудбалер Мирнес Шишић стигао је у Црвену звезду у време када је спортски директор клуба из Љутице Богдана био Илија Ивић. Он се у Црвеној звезди задржао само једну сезону, у којој је уписао 12 наступа. Шишић је наш клуб дошао управо из Олимпијакоса, за који је играо више од 20 утакмица.
Марко Пантелић је у Олимпијакосу наследио Дарка Ковачевића, а и њему је то био последњи клуб у каријери. Прве фудбалске кораке је направио у Црвеној звезди у којој је одиграо око 40 утакмица на којима је постигао близу 30 погодака. Са нашим клубом освојио је дуплу круну 2004. године, а проглашен је и за најбољег стрелца националног шампионата. Од 2010. заиграо је за Олимпијакос у којем је наступао до 2013 године. Са Олимпијакосом освојио је три титуле грчке Суперлиге и два куп такмичења.
Следећи на листи је Лука Миливојевић који из године у годину игра све озбиљнији фудбал. У Црвеној звезди провео је једну сезону у Звезди и оставио одличан утисак и брзо ушао у срца навијача. Забележио је 47 наступа и постигао седам голова уз шест асистенција. После Звезде наступао је за екипу Андерлехта из које 2014. године прелази у Олимпијакос где је одиграо 94 уткамице на којима је постигао 15 голова. Изабран је за члана најбољег тима првенства Србије и Грчке. Такође, освојио је две титуле шампиона Грчке, као и једно куп такмичење.
И Катаиу као и Шишићу Звезда није била први клуб већ Олимпијакос. Од 2011. до 2014 био је члан клуба из Пиреја одакле долази у Црвеној звезду. Постао је љубимац навијача у две сезоне колико је играо за београдске црвено-беле. Одиграо је 68 утакмица, постигао 31 гол и 15 пута био асистент. Са Звездом је освојио и титулу шампиона државе.
Последњи на листи је Јагош Вуковић који је Звездино дете. Прошао је комплетну омладинску школу црвено-белих, али је за први тим одиграо само један меч. У Олимпијакос је стигао 2017. године и наступио преко 30 пута. Одличним играма за грчког великана заслужио је и позив репрезентације наше земље.
Марко Марин и Бен идаље наступају за наш клуб, а они су управо дошли из Олимпијакоса. Марин је стигао последњег дан летњег прелазног рока 2018. године. До сад се показао као право појачање, а ауторитетом и искуством задужио је и капитенску траку нашег тима у којем до сада одиграо 43 утакмице. У Олимпијакосу одиграо је 59 мечева за две сезоне.
Ел Фарду Бен такође долази у Црвену звезду из Олимпијакоса у јануару 2018. године. За време колико је у клубу Бен је постао један од кључних шрафова тима Владана Милојевића. За наш тим одиграо је 67 утакмица и постигао 36 голова уз 18 асистенција. Такође, са Звездом је освојио и две титуле националног шампионата, али је и главни “кривац” зашто наш клуб две године заредом игра најелитније европско такмичење у фудбалу.
