Црвено-бели су у европским такмичењима од укупно шест мечева, које су решене после једанаестераца, чак пет пута изашли као победници.
Црвена звезда се пласирала у плеј-оф за Лигу шампиона после двомеча са Копенхагеном који је решен кроз пенал серију (6:7). То није први пут да је наш тим кроз пенале нашао пут до успеха. Укупно је шест пута Звезда играла утакмице које су кроз једанаестерце добијале победника, а наша екипа има позитиван скор од пет победа и само један пораз.
Звезда је први пут кроз пенале решила утакмицу давне 1975. године против Реал Мадрида у оквиру Купа победника купова. После идентичног резултата у обе утакмице (2:0) двомеч се наставио кроз пенале. На нашем голу бриљирао је Огњен Оља Петровић и својом одбраном, после гола Јанковића, донео победу за коначних 6:5.
Уследила је антологијска утакмица праћена густом маглом коју Београд не памти. Деветог новембра 1988. године италијански Милан је дошао на Маракану и при резултату 1:0 за Звезду утакмица је била прекинута. Сутрадан се утакмица наставила и завршила нерешеним исходом (1:1), а кроз пенале Милан је стигао до победе (4:2) и тако нанео први, али и једини, пораз Црвене звезде кроз извођење једанаестераца у европским надметањима.
Утакмица у Барију на стадиону „Свети Никола“ против Олимпика из Марсеја и победа у финалу Купа европских шампиона ушла је у историју српског клупског фудбала. Изабраници Љупка Петровића освојили су најпрестижније фудбалско такмичење и подигли популарни „ушати“ пехар 29. маја 1991. године као једини српски клуб којем је то пошло за руком. Утакмица се у регуларном делу и продужецима завршила резултатом 0:0 те су уследили једанаестерци. Наш голман Стеван Стојановић одбранио је први пенал Аморосу и довео Звезду у предност, док су за наш тим сигурни били сви извођачи почев од Роберта Просинечког, преко Бинића, Белодедића, Михајловића, да би Дарко Панчев погодио гол из последњег пенала и на колена бацио голмана Олмету за победу (5:3).
Наредни дуел решен кроз пенале је утакмица против француске екипе Меца у првом колу Купа УЕФА 1998. године. Мечеви у Београду и Мецу завршени су истим резултатом (2:1), а у пенал серији наш тим је славио резултатом 4:3 голом Горана Буњевчевића у петој серији.
Дуго се чекало да наредну европску утакмицу одлучују једанаестерци. Двомеч са Омонијом у трећем колу квалификација за Лигу Европе окончан је укупним резултатом 0:0, да би у пеналима црвено-бели славили 6:5 и то захваљујући одбрани Бобана Бајковића у седмој серији.
Сигурни смо да ће наш тим наставити да пружа сјајне партије у Европи, а ако после 120 минута дође до једанаестераца нема сумње да ће црвено-бели опет бити на висини задатка.
