Београд, 4.јун 1989. Пре 30 година у Београду, у својој кући, на стадиону „Рајко Митић“, АК Црвена звезда је постао шампион Европе и донео други пехар европског шампиона СД Црвена звезда.
Црвена звезда је засијала испред мадридског Лариоса, Расинга из Париза, италијанске екипе Фјаме Оро, британског Харингеја, Бајера из Леверкузена, Бенфике….
Црвена звезда је имала одлично припремљен тим, пажљиво изабрана појачања, модерна борилишта на свом стадиону и велике амбиције уз неизоставну подршку са трибина. Упркос киши првог дана је на нашем највећем стадиону било присутно више од 5.000 гледалаца, а другог дана преко 8.000.
За Звезду су као гости наступили Пољаци Маријан Коласа и Мирослав Зерковски, а од атлетичара из других југословенских клубова Звезди су помогли Бранко Зорко, Драган Мустапић, Младен Кршек и Драган Мајсторовић.
Првог дана су максималан број бодова Звезди донели бацач копља Радоман Шћекић, који је са даљином од 81,68 метара надмашио великог Клауса Тафелмајера, који је био први светски рекордер у бацању новим копљем. Шћекићев резултат био је други најбољи у Југославији свих времена, а Андреја Маринковић је тријумфовао у скоку у даљ резултатом 7,84 и победио Шпанца Коргоса чији је лични рекорд био одличних 8,23 метара. Друга места освојили су Слободан Бранковић у трци на 400 метара и Бранислав Караулић на 400 метара са препонама. Члан Лариоса Иносент Егбунике, финалиста Олимпијских игара у Сеулу, победио је на 400 метара са 46,43, док је на 400 препоне тријумфовао вицешампион са поменутих игара Амаду Дијаба у дресу Расинга из Париза резултатом 49,24. На 10.000 метара олимпијски победник Ибрахим Бутаиб донео је победу и максималан број бодова шпанском тиму резултатом 28:36,87. Звезда је први дан по плановима завршила на трећој позицији са четири бода мање од шпанског Лариоса и 3,5 мање од француског Расинга.
Други дан је почео неочекивано малим бројем бодова, који је седмим местом у бацању кладива остварио Драган Мајсторовић, док је пети у трци на 110 метара са препонама био Мирко Марјановић, ипак трећа места у својим дисциплинама остварили су Слободан Бранковић (200 метара), Бранко Зорко (5000 метара) и Драган Мустапић (диск) и црвено-бели су незадрживо хитали ка врху.
Славни Себастијан Коу је победио у трци на 800 метара резултатом 1:46,60 и на 1.500 метара са 3:51,89, али његов Харингеј збирно није оправдао велика очекивања. Било је још много асова, па је Звездин подвиг утолико већи, јер је остварен у јакој конкуренцији. Мирослав Зерковски је освојио друго место у трци на 3000 метара стипл и донео Звезди важне бодове. Победе су однешене у три дисциплине: у скоку мотком Звезди је максималан број бодова донео Пољак Маријан Коласа са 5,20 метара, док је у троскоку победио млади Зоран Ђурђевић резултатом 16,16 метара. Он је и донео Звезди вођство уочи последње дисциплине.
Преостала је још само трка у штафети 4 x 400 метара, а Звезди је био потребан тријумф за два места испред другопласираног Лариоса из Шпаније. За Лариос је трчао одлични Иносент Егбунике, а црвено-беле је задесио невероватан пех, јер је капитена екипе Бранислава Караулића стегао ишијас, па је уместо њега на стазу морао млади Дејан Јовковић.
У одлучујућој трци Црвена звезда је наступила у саставу: Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев и Слободан Бранковић. Јовковић је држао корак у односу на Шпанца Санчеза и сигурно предао штафетну палицу искусном Поповићу, који је упркос томе што је био недовољно опорављен од вируса престигао такмичара шпанског тима Фрагу. Сјајни Исмаил Мачев је повећао предност у односу на тркача Лариоса и претекао још и британског такмичара, а Слободан Бранковић је у последњој измени задржао предност испред Лариосове узданице Егбуникеа, који је увидео да не може ништа да учини, па је на крају психолошки пао и завршио на петој позицији. Звезда је забележила победу у овој трци и освојила титулу шампиона Европе, па је на трибинама славље увелико трајало.
Коначан пласман
1. Црвена звезда, Београд (данас Србија, тада Југославија) 118 бодова
2. Лариос (Шпанија) 110,5
3. Расинг, Париз (Француска) 109,5
4. Фјаме Ђале ди оро, Падова (Италија) 107,5
5. Харингеј, Лондон (Велика Британија) 97
6. Бајер Леверкузен (Немачка) 81,5
7. Бенфика, Лисабон (Португал) 63
8. Тјалве, Осло (Норвешка) 49
Резултати и пласмани Звездиних шампиона Европе на Купу европских шампиона у Београду 1989. године:
Први дан
100 метара: 4. место Милан Петаковић 10,65
400 метара: 2. место Слободан Бранковић 46,85
1.500 метара: 5. место Бранко Зорко 3:52,52
10.000 метара: 5. место Младен Кршек 29:36,87
400 метара препоне: 2. место Бранислав Караулић 50,13
Штафета 4 x 100 метара: 4. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Бранислав Караулић, Милан Петаковић, Александар Томић) 40,75
Скок у даљ: 1. место Андреја Маринковић 7,84
Скок у вис: без пласмана Драгутин Топић
Бацање копља: 1. Радоман Шћекић 81,68
Бацање кугле: 3. место Јован Лазаревић 19,31
Други дан
200 метара: 3. место Слободан Бранковић 21,32
800 метара: 4. место Слободан Поповић 1:47,91
5,000 метара: 3. место Бранко Зорко 13:43,04
110 метара препоне: 5. место Мирко Марјановић 14,59
3000 метара стипл: 2. место Мирослав Зерковски 8:25,44
Штафета 4 x 400 метара: 1. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић) 3:07,36
Троскок: 1. место Зоран Ђурђевић 16,16
Скок мотком: 1. место Маријан Коласа 5,20
Бацање диска: 3. место Драган Мустапић 57,64
Бацање кладива: 7. место Драган Мајсторовић 58,46⠀
И данас искра гори, 30 година касније. У новим надама који су одрастали у крилу Маракане, на причама како је Црвена звезда седела на трону „краљице спортова“ окружена краљевима и принчевима. Како су Звездини змајеви, чланови чувене штафете 4х400м у саставу: Јовковић, Поповић, Мачев, Бранковић „прелетели“ фаворите и донели пехар кући.
Остало је историја, која се чува на нашој Маракани, ушушкана. Она траје и обавезује. И најлепша је у црвено-белој боји.
