На данашњи дан, пре 40 година, Црвена звезда одиграла је реванш меч првог европског финала. Реч је о финалу Купа УЕФА у сезони 1978/79, где су црвено-бели одмерили снаге са Борусијом Мехенгладбах.
Прва финална утакмица одиграна две недеље раније у Београду, пред 90.000 навијача, завршена је ремијем 1:1, иако је Црвена звезда током свих 90 минута имала иницијативу и била доминантнија на терену. У реваншу су оба тима играла затворено, чекајући грешку друге екипе, не би ли дошла до водећег гола. Ток утакмице пеокренуо се у 15. минуту када је судија Микелоти одсвирао, према мишљењу свих, непостојећи једанаестерац. Борусија је са беле тачке повела 1:0 и до краја успела да задржи предност вредну трофеја.
Звезда је тако била и остала први клуб са ових простора који је стигао до самог краја овог такмичења. На том путу наша екипа елиминисала је Динамо Берлин, Спортинг Хихон, Арсенал, Вест Бромвич Албион и берлинску Херту.
Црвено-бели дрес у финалним мечевима носили су: Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић), Милосављевић, а са клупе их је предводио Бранко Станковић.
Управо ова Звездина генерација из 1979. године је по свим фудбалским и људским критеријумима заслужила трофеј који је „склизнуо“ из њену руку. Утисак многих је да се Звезди све вратило 12 година касније, међутим не сме се заборавити ова сјајна генерација која је читаве сезоне у Европи демонстрирала колико је фудбал лепа, једноставна и атрактивна игра. Можда фудбал није настао на овим просторима, али Пижон и тадашња екипа чинили су да свако ко гледа како играју Звездини фудбалери поверује да јесте.
