Наши фудбалери пласирали су се у финале Купа Србије! Одиграли су 0:0 у реваншу полуфинала у Лучанима и савладали су Младост укупним резултатом 4:1, колико су тријумфовали у првом мечу у Београду.
Још корак дели Црвену звезду од дупле круне! Титула је освојена и прослава ће бити 19. маја против Напретка на Маракани за крај Суперлиге, а шампион Србије прилику да подигне и пехар Купа имаће 23. маја у Нишу.
Пети овосезонски сусрет Звезде и Младости завршен је без погодака, док су преостала четири припала црвено-белима. Испоставило се да је убедљива победа са Маракане остварена 17. априла била довољна за финале.
Шеф Владан Милојевић одлучио је да стартну поставу чине Борјан, Стојковић, Милуновић, Бабић, Родић, Јовичић, Јованчић, Бен, Марин, Иванић и Павков. Много тога вртело се у нашој игри око Марина који се трудио да диктира ритам и пронађе рупу у одбрани одлично организоване домаће екипе.
Управо су бивши немачки репрезентативац и Иванић први запретили у црвено-белом дресу, док је на другој страни Лазар Јовановић натерао Борјана на успешну интервенцију. Већ у шестом минуту видели смо сјајан ударац Марина, са дистанце је гађао горњи леви угао, али је голман Росић крајњим напором избацио лопту у корнер. У наставку је снажно шутирао и Иванић, али непрецизно.
Недуго затим је пробао и Стојковић ударцем изван казненог простора и лопту је послао изнад пречке. Средина првог полувремена протицала је без већих узбуђења и без високог ритма… Опасан напад имали су Лучанци када је Радивојевић са десног крила пронашао Тумбасевића чији је ударац главом Борјан сигурно ухватио.
Закувало се пред сам одлазак на одмор! Младост је велику шансу имала у 40. минуту, Андрић је пронашао Бојића који је из добре позиције из прве послао лопту поред Борјанове леве стативе. Два минута касније узвратио је Јовичић, врло снажно је шутирао са више од 25 метара под пречку, али се Росић још једном истакао.
Минут пред крај полувремена мало је недостајало да поведемо… Марин је овај пут снажно „тукао“ из даљине, Росић је кратко одбио лопту до Павкова чији је ударац из близине, са седам-осам метара изблокиран.
Прву шансу у наставку Звезда је имала у 55. минуту, овај пут је Иванић после продора упутио јак ударац, али је Росић уписао још једну одбрану. На другој страни убрзо је одговорио Радивојевић са дистанце и Борјан је опет био сигуран.
На истеку сат времена смо били можда и најближи вођству. Створила се гужва у петерцу Младости, пробали су и Павков, и Бен, и Иванић у размаку од неколико секунди, али нису успели да пронађу пут до мреже. И онда су Лучанци пропустили три одличне прилике.
Резервиста Одита је био врло близу да се упише у стрелце. После збрке у нашој одбрани је погодио стативу, затим се Родићу запетљала лопта између ногу, па је још једном шутирао и Бабић му је засметао да затресе мрежу из непосредне близине. у 69. минуту је пропустио још две јако добре прилике, једном је био непрецизан, други пут га је Милуновић изблокирао, па је остало 0:0!
То је био и коначан резултат реванша полуфинала, иако је могло да буде другачије. Покушај Андрића под пречку са ивице казненог простора Борјан је избацио у корнер, док у 82. минуту лопта просто није хтела у мрежу Младости. Родић је центрирао, Гобељић промашио лопту, Марин искоса са десне стране уздрмао стативу, а Стојковић у наставку шутирао са дистанце поред стативе.
Мреже су ипак мировале до краја и Звезда је дошла на победу од дупле круне!
Младост – Црвена звезда 0:0
Стадион: Градски у Лучанима. Судија: Петар Пипер (Чачак). Жути картони: Л. Јовановић (Младост); Бабић (Црвена звезда);
Младост: Росић, Андрић, Лековић, Милошевић, Шатара, Пејовић, Тумбасевић (од 81′ Павловић), Бојић, Радивојевић, Јовановић, Бојовић (од 46′ Одита).
Црвена звезда: Борјан, Стојковић, Милуновић, Бабић, Родић, Јовичић, Јованчић, Бен (од 76′ Гобељић), Марин (од 84′ Вулић), Иванић (од 70′ Вукановић), Павков.
