На данашњи дан 1979. године Црвена звезда је била учесник свог првог европског финала. У питању је било финале Купа УЕФА које се по тадашњим пропозицијама такмичења играло у две утакмице.
Црвено-бели су 9. маја 1979. у првој утакмици дочекали Борусију из Менхенгладбаха. Претходно, Звезда је у полуфиналу елиминисала берлинску Херту, а пре тога и енглеске клубове – Арсенал и Вест Бромвич Албион.
Црвену звезду је са клупе предводио легендарни Бранко Станковић, познат по војничкој дисциплини коју је имплементирао у саму екипу. Иако је Звезда на почетку сезоне променила одређени број фудбалера и иако је, према речима многих, ретко ко веровао да може да направи такав европски подвиг, чувени „Амбасадор“ је успео да створи моћну, доминантну екипу која ни у самом финалу није оставила блеђи утисак од свог противника.
Пред око 90.000 навијача на Маракани, Станковић је извео следећи састав: Александар Стојановић, Никола Јовановић, Милан Јовин, Славољуб Муслин, Драган Милетовић, Иван Јуришић, Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић, Недељко Милосављевић, Душан Савић, Милош Шестић.
Црвена звезда је током свих 90 минута, утисак је, била бољи ривал. Било је прилика пред голом Волфганга Кнејба, тресла се и статива, али није му било спаса у 22. минуту. Био је то одличан напад по десној страни, Петровић је кроз задњу линију одбране Немаца проиграо Јовановића, овај са гол-аут линије упутио лопту ка петерцу где је спреман био Милош Шестић. Популарни Шеле је из прве „тукао“ у ближи угао и на тај начин довео Маракану до усијања.
Готово све претходне ривале те сезоне елиминисали смо након београдских победа минималним резултатом. Изгледало је да се сличан сценарио изнова пише, међутим испоставило се да ће срећа окренути леђа црвено-белима. У другом делу утакмице, тачније у 60. минуту, после једног центаршута са леве стране, Јуришић је у жељи да реагује испред нападача Борусије главом избио лопту, нажалост, у сопствену мрежу. Био је ово гол у гостима који је немачкој екипи много значио.
Утакмица је завршена резултатом 1:1. У питању је свакако био активан резултат, али познато је на који начин и уз чију помоћ је немачка екипа успела да постигне гол у реваншу и освоји европски трофеј.
Звездина генерација из 1979. године је по свим фудбалским и људским критеријумима заслужила овај трофеј који је „склизнуо“ из њену руку. Утисак многих је да се Звезди све вратило 12 година касније, међутим не сме се заборавити ова сјајна генерација која је читаве сезоне у Европи демонстрирала колико је фудбал лепа, једноставна и атрактивна игра. Можда фудбал није настао на овим просторима, али Пижон и тадашња екипа чинили су да свако ко гледа како играју Звездини фудбалери поверује да јесте.
