Драгослав Шекуларац оставио је неизбрисив траг током играчке каријере, али је импресивну фудбалску биографију оплеменио радећи тренерски посао.
Током стажа проведеног на клупи млађих категорија и првог тима Црвене звезде, али и иностраних клубова, утицао је на развој великих фудбалских имена, па су иза њега осим бравура са терена остали и многи сјајни ученици.
Један од играча који је стасао уз Драгослава Шекуларца је и Влада Стошић, некадашњи фудбалер Црвене звезде.
– Сарадња са Шекијем обележила је мој фудбалски развој, јер сам вероватно једини играч који је са њим сарађивао у три епохе. Довео ме је још као јуниора из Врања у Црвену звезду, а са њим сам из Љутице Богдана отишао и у Аустралију. Потом смо сарађивали и у првом тиму Футскраја, а заједно смо освојили три титуле. Дефинитивно је био кључни тренер у мојој каријери и могао бих данима да причам о значају утицаја који је имао – премотао је филм Стошић.
Међу бројним анегдотама, некадашњи фудбалски архитекта издвојио је једну из најмлађих дана.
– Све у подмлатку Звезде нас је научио основним животним принципима и резонима. Усадио нам је победнички менталитет, пренео све финесе и фудбалске тајне без резерве. Био нам је тренер, али и родитељ. Прва слика по присећању биће ми одлазак у Шесту београдску гимназију. Одвео ме је да ме упише, а његовим доласком све је стало, професори су прекинули часове, а сви су похрлили да узму аутограм од њега. Изгубили смо једног од највећих фудбалских уметника – нескривајући жаљење рекао је Стошић.
Шекуларац је значајан удео имао и у креирању фудбалске биографије Звонка Милојевића.
– Шеки је за мене први и јединствени тренер, јер сам код њега дебитовао за сениорски тим Црвене звезде. Остаће дубоко урезан у мојим сећањима и златним словима уписан у клупској историји. Прилика коју ми је указао се не заборавља и за мене ће он заувек живети. Шеки је бесмртан! Желим му лаку земљу, али човек траје докле год трају његова дела, а његових је много и бесмртна су.
Чувени голман је за црвено-беле дебитовао управо под командном палицом друге Звездине звезде, а и данас се сећа савета пред први меч међу Звездиним стативама.
– Рекао ми је: Милоје, лопта се исто хвата у првом тиму као и у омладинцима, потребно је само да си концентрисанији и енергичнији. Имам у тебе поверење, само храбро, напред и биће све како треба – присетио се Милојевић.
Стеван Дика Стојановић још један је голман Црвене звезде који је о некадашњем учитељу говорио у суперлативима.
– Шеки је врло битан човек за моју каријеру. Он ме је, како се то популарно каже, открио. Имао сам свега 12 година кад је проценио да у мени има голманског штофа. Тражио је да одмах дођем у Звезду. Догодило се то на Руднику где сам живео, током припрема Звездиних пионира које је он успешно тренирао. Касније ми је Шеки био тренер и у првом тиму кад смо освојили дуплу круну. Тада сам се уверио колики је фудбалски мајстор, видео његове велике тренерске способности. Посебно ми се допало његово опредељење да у односу са играчима не буде строги шеф него, рекао бих, наш другар. Са Шекијем је било доста рада, али и доста смеха. Био је мајстор за прављење ведре атмоспхере – каже Дика Стојановић.
Освајач титуле првака Европе са Звездом је истакао како је Шекуларац био невероватан мотиватор.
– Имао је много разумевања за младе људе, ваљда због тога што је и сам заувек остао млад духом. Тренерима, понекад, није лако да воде тим са много звезда, што је била одлика тадашње Звезде, али је Шеки тај проблем лако решио доделивши свим првотимцима праве задатке. Да није било његове непромишљености у Келну, после чега га је УЕФА казнила забраном вођења тима на осам међународних утакмица, вероватно би Шеки био на челу Звездиног тима који је у Барију 1991. године постао шампион Европе. Чини ми се да, као велики емотивац и човек увек гладан славе и дивљења, никада није прежалио ту пропуштену прилику – закључио је Дика.
