Веза између сјајне одбране у Суперлиги и најефикаснијег напада у актуелној сезони одлично је функционисала. Играчи средине терена Црвене звезде показали су да представљају мотор моћне црвено-беле машине феноменално креирајући игру и трасирајући пут шампиона Србије у жељеном смеру.
Позиције између дефанзивне линије и најистуренијег играча на терену су кроз 37 такмичарских утакмица попуњавала четрнаесторица изабраника Владана Милојевића.
У поход на другу европску јесен тим из Љутице Богдана је кренуо са тандемом из претходне сезоне у самом срцу терена. Ненад Крстичић и Бранко Јовичић били су у великом проценту задужени за креирање игре црвео-белих, док је шансу повремено добијао Душан Јованчић већ тада доказујући да је његов ангажман пун погодак спортског сектора.
Двојац који сјајно сарађује још од претходне сезоне уједно је и уписао највише минута на терену међу везистима. Крстичић је најстандарднији играч средине терена са 2.204 минута, док је Јовичић одиграо 2.103.
За разлику од централног двојца, стручни штаб је знатно више ротација примењивао приликом избора истуренијег трија, па су прилику уз Немању Радоњића који је након пласмана у Лигу шампиона променио боје, добили Немања Милић, Лоренцо Ебисилио, Вељко Симић, Џонатан Кафу и Славољуб Срнић.
Упоредо са интернационалним дуелима црвено-бели су почели и борбе у шампионату, а суперлигашка сцена била је идеална прилика да се расподели минутажа и на остале играче. Шансу су поред Ненада Милијаша добиле и новајлије Милан Јевтовић, Дејан Мелег, Горан Чаушић.
По уласку у групну фазу Лиге шампиона у пуном сјају показао се Марко Марин који је најпре постигао први погодак за Звезду у елитном такмичењу, а и сервирао Милану Павкову два гола и тако допринео победи над Ливерпулом. Феноменалан учинак украсио је маестралном асистенцијом Бену на гостовању Наполију која би сама требало да вреди као погодак.
Судећи по минутажи, Симић и Јованчић су се најбоље показали међу летошњим аквизицијама па су уписали 1.811, односно 1.803 минута у игри.
Вељко Симић, повратник у црвено-беле редове из Земуна, може се похвалити још једним статистичким податком – он са Лоренцом Ебисилиом дели прво место по броју асистенција, а обојица су по седам пута саиграчима омогућили да затресу мрежу ривала.
Осим прегршт асистенција, неретко су везни играчи и сами преузимали одговорност и доносили радост звездашима, па је Симић уписао седам погодака, Радоњић четири, а Марин три. Занимљиво, чак једанаест везних играча уписало се у стрелце, а противничке голмане у ово сезони нису матирали само Милић, Милијаш и Мелег међу везистима.
Наравно, главни задатак везног реда био је да креира игру, а у којој су мери били успешни у зивршењу истог најбоље говори проценат додавања. Повод за задовољство стручног штаба свакако је висок проценат тачних додавања свих играча. Ипак, у овом сегменту посебно су се истакли Јовичић и Чаушић са по 88% тачних пасова, док их у стопу прати Крстичић (87%). Поменути трио имао је и значајан учинак у дефанзиви па су у врху по пресеченим пасовима и одузетим лоптама.
Нема сумње, везни ред је ове јесени сјајним деловањем остварио значајан удео како у дефанзиви тако и у офанзиви, а управо учинак играча на најистуренијим позицијама ћете имати прилику да прочитате сутра.
