Данас се обележава тачно 30 година од чувене утакмице између фудбалера Црвене звезде и Милана која је прекинута због магле у Београду, а касније и поновљена.
Дочекали су наш клуб и његови навијачи прилику да тог 9. новембра 1988. први пут у историји европских такмичења угосте славни италијански тим. Није то био обичан Милан, већ екипа за коју су тада наступали Паоло Малдини, Франко Барези, Франк Рајкард, Марко ван Бастен, Руд Гулит, Карло Анћелоти… Црвена звезда је тих година самоуверено корачала ка циљу који је био зацртан – освајање највреднијег клупског пехара.
Дуел против Милана у осмини финала Купа европских шампиона био је судар моћних екипа, а места је међу осам најбољих било је само за једну. Први дуел у Италији завршен је резултатом 1:1, црвено-бели су повели након мајсторије и гола Драгана Стојковића, али је само минут касније Милан изједначио. Тај реми додатно је храбрио пред реванш на Маракани, на којој су падали многи великани.
Фудбалере је тог 9. новембра, пре 30 година, дочекала магла али утакмица је почела пред око 100.000 навијача. Деловало је да је Милан спреман да падне, нарочито након поготка Дејана Савићевића у 50. минуту.
Многи због магле нису били свесни да је постигнут гол, али ерупција одушевљења на препуним трибинама недвосмислено је указивала да се мрежа италијанског клуба затресла. Магла је, нажалост, спречила Црвену звезду да у првом међусобном окршају са славним ривалом изађе као победник и судија је у 64. минуту одлучио да прекине утакмицу.
– То је била утакмица пуна набоја и да није било магле, сигурно да би Црвена звезда прошла даље. Питање је да ли би било великог Милана, јер је тада то био тим у настајању и формирању, а после тога је освојио титулу и доминирао Европом. Магла му је помогла у том случају да га Звезда не заустави – рекао је легендарни Дејо Савићевић о чувеној утакмици која је поновљена дан касније.
Милан је у тим тренуцима био толико снажан и није одбацио „дар од природе“. У поновљеном дуелу повео је преко Марка ван Бастена у 34. минуту, недуго затим је Стојковић на асистенцију Савићевића успео да поравна на 1:1, а онда није било ни среће у пенал серији, па је Милан после бољег извођења једанаестераца прошао даље – 1:1 (2:4). Касније је дошао и до титуле првака Европе, а потом га и одбранио 1990. године, што само потврђује какву је екипу Звезда умало зауставила.
Јесте била елиминисана, али је стигла потврда да могу да се носе са апсолутно сваком екипом на свету. Победнички менталитет се градио годинама, Милан је био само лекција на путу ка европском трону, пошто је Звезда 1991. године исписала најсјајније странице историје српског фудбала освајањем титуле и то наследивши црвено-црне на трону.
