Победа над Ливерпулом подсетила је звездаше на славна времена, период кад су пред црвено-белима редовно падали најбољи клубови Европе, а новим страницама клупске историје са трибина стадиона „Рајко Митић“ радовале су се и легенде које су на травнатом тепиху градиле фудбалске темеље Црвене звезде.
Трећа победа над клубом са Енфилда у богатој историји обрадовала је многе, а Владимир Петровић Пижон присетио се два дуела у којима је са саиграчима 1973. године у тадашњем Купу европских шампиона победио актуелног ривала.
– Историја се поновила и још једном се потврдило да нам одговарају енглески клубови. Играли смо добро, борбено, а велики удео имала је публика која је још једном била 12. играч. Било је задовољство изаћи на терен, присетити се успеха из играчких дана и уједно дати мотив више екипи Владана Милојевића да направи изненађење. Традиција и очување историје чине клуб великим, а Звезда то јесте. Потврдили смо то и на овој утакмици – рекла је четврта Звездина звезда.
Пред расположеним шампионом Србије ривал је имао потпуно инфериорну улогу.
– Ливерпул је за викенд играо веома тежак меч против Арсенала, а сигурно је и претходна победа над Звездом утицала да се опусте пред нови сусрет. Искористили смо шансу и направили подвиг за памћење. Веома сам се обрадовао победи. Уз успех у Салцбургу ово је највеће достигнуће од 1991. године. За овакве тренутке се живи и на њима се прави име. Тек ће у периоду који предстоји Павков и остали играчи схватити ста су постигли и колико ће им се живот променити. Ова година је изузетно берићетна, донела нам је прилику да се са задовољством присетимо славних дана – истакао је са поносом Петровић.
Емоције није скривао ни Милош Шестић. Некадашњи нападач са осмехом на лицу је испратио успех следбеника.
– Знао сам шта могу да донесу Маракана и Београд. Ко год уђе у „рупу“ не пише му се добро. Можда смо се мало уплашили у уводним колима, али смо успели да пред својим навијачима освојимо четири бода и равноправно уђемо у завршницу трке за пролеће у Европи – нагласио је легендарни офанзивац.
Осврт на игре вољеног клуба код Шестића је пробудио задовољство.
– Добро смо одиграли и у Ливерпулу, ал смо несмотрено, за пет минута, примили два гола. Пред домаћом публиком смо били још бољи и заслужено славили. Упознали су Енглези сад црвено-белу публику, али и Павкова, Борјана , Савића… Призивамо славне дане и очигледно да се враћају. Неопходно је да наставимо да играмо као до сад, без страха, свесни да смо већ сад направили више него што су многи очекивали. Предвиђали су да нећемо узети бод, постићи гол, а ево где смо два кола пре краја групне фазе – рекао је стрелац гола за Звезду у финалу Купа УЕФА против Борусије Менхенгладбах 1979. године.
