Најтрофејнији српски клуб је до сада укупно пет пута играо званичне двомече против клубова из бившег Совјетског Савеза, односно Руске Федерације.
Први званичан сусрет Црвене звезде и једног руског клуба одигран је 8. марта 1972. године. На београдској Маракани црвено-бели су дочекали Динамо из Москве у оквиру четвртфинала Купа победника Купова. Пред 50.000 гледалаца, тадашњи тренер Миљан Миљанић извео је следећих 11 фудбалера: Дујковића, Кленковског, Богићевића, Павловића, Дојчиновског, Керија, Јанковића, Карасија Филиповића, Аћимовића и Сушића. Динамо је повео у последњим тренуцима првог дела игре и дуго је успевао да чува стечену предност. Ипак, у 88. минуту Зоран Филиповић је успео да изједначи резултат и донесе велику радост навијачима; међутим, радост је још увек трајала, а Динамо је успео само минут касније да постигне и други гол за коначних 1:2. У реванш утакмици која је одиграна две недеље касније, Звезда је морала да постигне два гола како би прошла даље. Петар Кривокућа је успео у 52. минуту да донесе предност београдском клубу, али Руси су у 75. минуту стигли до изједначења. До краја утакмице црвено-бели нису успели да постигну гол за продужетак те је Динамо постао први руски клуб који је елиминисао Црвену звезду у европском такмичењу.
Звезда се реванширала у сезони 1989/90. У шеснаестини финала Купа УЕФА, Црвена звезда се састала са Жалгирисом, клубом из Литваније која је тада била део Совјетског Савеза. Прва утакмица одиграна је 18. октобра 1989. године, и Црвена звезда је забележила убедљиву победу — 4:1! Звезда је наступила у саставу: Стојановић, Јурић, Маровић, Канатларовски, Дризић, Најдоски, Просинечки, Савићевић, Панчев, Стојковић, Мркела, а тренер је био Драгослав Шекуларац. Црвено-бели су повели голом Дејана Савићевића у 30. минуту, а само минут касније Канатларовски је повисио на два нула. Тачку на Звездин „блицкриг“ ставио је Панчев који је у 33. минуту постигао трећи гол за Звезду. У наставку утакмице виђен је по један гол на обе стране; за Црвену звезду стрелац је био Дризић, те је утакмица завршена резултатом 4:1. Црвена звезда је славила и у реваншу, минималним резултатом, а гол је постигао Роберт Просинечки. Након овог двомеча, Црвена звезда је изједначила у укупном скору против руских клубова на 1:1.
На следећи сусрет Црвене звезде и руског клуба чекало се до 11. августа 1998. године. Тада је Звезда у оквиру квалификација за Куп УЕФА играла против Ротора. Звезда је била фаворит, али је забележила две тесне победе идентичним резултатом: 2:1. Прва утакмица поново је одиграна у Београду. Црена звезда је голом Далибора Шкорића повела 1:0, да би Ротор изједначио у 66. минуту голом Абрамова. Коначних 2:1 поставио је Перица Огњеновић у 90. минуту. Црвена звезда је играла у саставу: Јеврић, И. Дудић Бјеговић, Бајчетић, Буњевчевић, Илић, Шкорић, Гојковић, Пантелић, Аћимовић и Огњеновић. Екипу је са клупе водио Милорад Косановић. У реванш сусрету одиграном две недеље касније, Ротор је водио 1:0 и имао пролаз у својим рукама све до 74. минута, када је Перица Огњеновић донео славље својим навијачима. У 80. минуту, Иван Дудић је отклонио све недоумице око победника, а Црвена звезда је на тај начин повела са 2:1 против руских клубова.
Четврти одиграни двомеч је онај који црвено-белима није остао у лепом сећању. Шеснаестог септембра 2004. године, Црвена звезда је у оквиру првог кола Купа УЕФА требало да одмери снаге са Зенитом из Санкт Петербурга. По први пут, црвено-бели су прву утакмицу играли у Русији, а не у Београду. Испоставило се да је предност Зенита коју је стекао на свом терену била недостижна, јер је Зенит славио победу од чак 4:0! Црвена звезда ни у реваншу није успела макар да победи. Иако је повела голом Марка Пантелића, Црвена звезда је до краја утакмице примила два гола и на тај начин неславно завршила такмичење. Црвено-бели су у Београду наступили у саставу: Дишљенковић, Марковић, Луковић, Ђорђевић, Дудић, Бишевац, Ковачевић, Перовић, Жигић, Јанковић, Пантелић. Тренер је био Ратко Достанић.
Црвена звезда je против руских клубова стигла у ново вођство (3:2) након летошњег двомеча са Краснодаром. Ове утакмице сви се врло добро сећају па се нећемо бавити детаљима. Али, још једном ћемо похвалити цео стручни штаб и све фудбалере који су урадили велики посао пре шест месеци. Голови Срнића, Пешића, Радоњића и Канге ући ће у славну историју нашег клуба. А толико је још неисписаних страница које чекају да овековече нове Звездине хероје…
