Поред многобројних лепих вести које је донео јучерашњи дан, са неверицом смо примили и једну веома, веома тужну.
Наш навијач Томислав Вукичевић није дочекао последњи звуждук судије који је означио почетак великог славља. Њему је на стадиону током утакмице позлило, његово срце није издржало, и на путу ка болници он је преминуо.
Тешко је поверовати да смо изгубили једног од нас, да је његово срце престало да куца баш када је Звезда поносно корачала ка успеху на који чека равно 25 година. Тешко је живети са сазнањем да смо успели, а да он није био ту да доживи да види своју Звезду тамо где је желео да је испрати толико снажно, да је на стадион ушао иако се није осећао добро.
Томиславе, овај успех припада и теби, а ми можемо обећати да ћемо учинити све да Црвена звезда и даље сија као некада. Сигурни смо да ћеш и са неба чути ове речи, са неба на којем сија твоја Звезда црвена.
Уз искрено саучешће породици и ожалошћеним пријатељима, последњи поздрав од Дамира Кахримана, Бранка Јовичића, Дамјана Ле Талека, Абрахама Фримпонга, Уроша Рачића, Ненада Крстичића, Гелора Канге, Ненада Милијаша, Луке Аџића, Ричмонда Боаћија, Срђана Бабића, Немање Милића, Мичела Доналда, Филипа Баиновића, Милана Родића, Немање Супића, Филипа Стојковића, Душана Анђелковића, Луке и Ивана Илића, Александра Пешића, Немање Радоњића, Славољуба Срнића, Марка Гобељића, Милана Борјана, Рикарда Мендеса, Вујадина Савића, Владана Милојевића, Милана Косановића, Николе Лепосавића, Владана Јанковића, Душана Гашића, Светозара Мијаиловића, Звездана Терзића, Митра Мркеле и свих осталих запослених у ФК Црвена звезда.
