Свечаном церемонијом испред службеног улаза Звездиног стадиона, у суботу 18. новембра откривен је споменик првој Звездиној звезди Рајку Митићу.
Велики број људи окупио се да улепша ову церемонију. Присутне су биле многе легенде клуба, људи који су имали среће да буду део живота Рајка Митића, многобројни пријатељи, навијачи…
О Рајку су том приликом говорили његов биограф Бранисалв Јоцић, затим једини фудбалер који је заједно са Рајком освојио титулу првака Србије 1946. године Малиша Петровић, као и његов саиграч и пријатељ Владица Поповић.
Посебно емотиван говор одржао је Матија Бећковић, велики писац и велики звездаш.
— Поштовани Звездаши, откривамо споменик споменику, легендарном Рајку Митићу који је споменик био за живота! Споменик је у улици Рајка Митића, а слава му је свуда по земљиној лопти! Говорећи за живота Десанке Максимовић, рекао сам да ће она имати споменик који нико никад неће рушити и улицу којој никад нико неће мењати име. Те речи могу поновити и у овој прилици. Стадион Рајко Митић неће никада променити име нити ће икад ико срушити његов споменик у његовој улици. Када сам био на распусту 50 и неке, Звезда је свратила у Славонски Брод да одигра пријатељску утакмицу са тамошњим Металцем. Када сам се враито, мој тетак ми је рекао „Ето, да ниси ишао да видиш мајку, видео би Рајка Митића.“ Никад нисам прежалио што ту нисам био, а жеља ми се испунила тек у Београду, где ме је са Рајком упознао заједниччки пријатељ, партизановац Душко Радовић. Они су били најближи пријатељи и комшије. За мој, не само звездашки нараштај, Рајко је био херојска личност и морални горостас. Он је фудбалски терен претворио у поље части. Буо је не само велики играч, него и морални арбитар, судија нас судијама, неугасива звезда Црвене звезде. Моје окружење нико није могао разуверити да Звезда није и последње утврђење српске демократије и слободе. Без обзира ко је њоме владао, Рајко Митић је био несавијана застава на Звездиној тврђави. То је било време кад се једино на фудбалским утакмицама резултат није знао унапред. Фудбалска лига је заменила вишепоартијски систем. У једном партијском систему било је дозвољено имати различита мишљења и навијати за различите клубове. Ко се загледа у тадашње фотографије, лако ће уочити да се нико од комуниста није чешљао на раздељак. А како се чешљала врхушка, чешљали су се и остали. Али, није Рајко Митић! Десна полутка имала је раздељак на левој страни, а десна Србија је шапутала да се тако чешљао Краљ Петар Други. Капа доле, бронзаном Рајку Митићу!
Рајко Митић рођен је 19. новембра 1922. године, а споменик је добио један дан пре свог рођендана. Дан раније, као што је и Рајко увек био испред времена.
Хвала ти, легендо наша.
