Фудбалери Црвене звезде нажалост на својој кожи данас су осетили сву неправду коју најпопуларнији спорт може да приреди. Држали су јунаци Владана Милојевића на конопцима један од најбољих тимова данашњице читав меч, али су на крају сусрета бојиште напустили погнуте главе.
Најпре захваљујући искуству и мајсторији Жируа, који је искористио једну од три озбиљне прилике лондонског тима на читавом мечу и донео свом тиму тријумф захваљујући коме чета Арсена Венгера има максималних девет бодова после три одиграна дуела у Лиги Европе.
Искусни француски стратег, најдуговечнији тренер Премијер Лиге имао је озбиљног такмаца у тренерски „голобрадом“ Владану Милојевићу, који није показао већ доказао да израста у стратега европског калибра.
Срце пуно, душа пуна, глава врућа али понос као Маракана. Одакле почети, коме првом одати наклон до пода? Да ли Савићу, Ле Талеку и касније Бабићу који су уштоповали једну од најбољих европских навала дозволивши им да после 14 минута први пут угрозе Борјана 70 минута касније када је већ поменути Жиру постигао одлучујући гол.
На другој страни, стрпљивом, организованом, тактички беспрекорном поставком, Црвена звезда је неколико пута приморала ривала, пре свих Петера Чеха да вади кестење из ватре. Дуго ће у главама Звездаша остати детаљи из 26. и 31. минута првог полувремена. После корнера Крстичића, Боаћи се ослободио чувара али је његов ударац главом завршио на пречки. А шта тек рећи за шансу Радоњића. Неуморни Срнић прошао је по десној страни, упослио Радоњића који је топовски тукао, међутим Чех је показао сву своју класу и зашто је један од најбољих голмана на планети.
Нема се шта замерити момцима у црвено-белим дресовима. Напротив заслужили су сваки промукао глас, аплауз, отпевану песму више од 50 хиљада навијача. Испустили су реномираног ривала тек у финишу, али и показали да могу да се носе са реномираним тимовима. Сада им је неопходна подршка са свих страна како би се што пре опоравили, првенствено психолошки за наредне изазове.
У другом полувремену поново је Звезда била та која се пита. Па чак и после резултатског заостатка, видно исцрпљена и са играчем мање, чета Владана Милојевића јуришала је ка голу Арсенала али нажалост, није успела да освоји ни бод. Који је без икакве дилеме заслужила.
Покушај Крстичића главом било је прво узбужење у наставку меча, затим је Срнић искористио кикс гостујућих дефанзиваца, али Чех је данас био несавладив.
Судија Бастиен је коректно одрадио свој посао, мада остаје отворено питање другог жутог картона који је показао Родићу у 80. минуту. Француз се тек накнадно машио за џеп и послао левог бека најтрофејнијег српског клуба 10 минута пре свих у свлачионицу.
Штета, огромна штета што се такав великан провукао на Маракани, али са оваквом игром Жируу, Волкоту, Вилширу и осталима ни Емиратес стадиону сигурно неће бити лако.
Феноменалном Милојевићу и читавом стручном штабу остаје да што пре поврате екипу и поново изведу на победнички колосек. У недељу у оквиру домаћег шампионата на Маракану долази екипа Младости из Лучана.
Данашњом представом Доналд и остатак тима заслужили су да највећи српски стадион и у том сусрету буде добро попуњен.
Главу горе, идемо даље, у фудбалу не постоји јуче, вратиће се на другој страни, јесу уобичајене фудбалске фразе, али данас могу добити и другачији, реалистичнији смисао. Многи навијачи најтрофејнијег српског клуба напуштајући стадион сетили су се речи великог Љубе Тадића.
…Е, то вам је Црвена звезда.
Црвена звезда – Арсенал 0:1 (0:0)
Стадион: „Рајко Митић“. Гледалаца: 52.000. Судија: Беноа Бастиен (Француска). Стрелци: Жиру у 85′.
Црвена звезда: Борјан, Стојковић, Ле Талек, Савић, Родић, Доналд, Крстичић, Канга, Радоњић, Срнић, Боаћи.
Резерве: Супић, Гобељић, Бабић, Рачић, Милијаш, Аџић, Пешић.
Арсенал: Чех, Дебиши, Елнени, Холдинг, Кокелан, Вилок, Нелсон, Меитланд, Вилшир, Волкот, Жиру.
Резерве: Мејси, Туту, Акпом, Дасилва, МеГуан, Нкетиа, Шеиф.
