Давне 1971. године Црвена звезда се у четвртфиналу Купа европских шампиона састала са немачком Карл Цајс Јеном, и у првој утакмици у гостима поражена је резултатом 3:2. Међутим, реванш је донео велико славље београдском клубу. Може ли се историја поновити?
Након свог трећег четвртфинала када је Куп европских шампиона у питању, Црвена звезда је успела да се по други пласира у полуфинале. Међутим, нико после прве утакмице није очекивао да ће црвено-бели демолирати свог ривала. Наиме, прва утакмица је одиграна у Немачкој, 10. марта 1971. године. Тренер Миљан Миљанић је извео следећи састав: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Мирослав Павловић, Владислав Богићевић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Карл Цајс Јена је повела у 15. минуту голом Михаела Стремпела. Само шест минута касније Немци су преко Питера Дуктеа повисили на 2:0. Црвена звезда је успела да у право време постигне гол — играо се 42. минут када је Слободан Јанковић затресао мрежу ривала, и уз постигнут важан гол у гостима црвено-бели су нешто расположенији отишли у свлачионице.
У наставку утакмице Црвена звезда је успела да изједначи голом Драгана Џајића у 58. минуту. Нажалост, Црвена звезда је у самом финишу утакмице испустила реми. Немци су у 86. минуту преко Харалда Ирмшера дошли до победе, а пред Црвеном звездом је остао задатак да у реваншу у Београду надокнади један гол заостатка.
Чак 100.000 људи се окупило на београдској Маракани тог 24. марта 1971. године. Реванш сусрет у Београду привукао је много пажње, а очекивања и вера у изабранике Миљана Миљанића није изостала, иако је тим био лишен помоћи Драгана Џајића. У реванш сусрету заиграли су Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Бранко Кленковски, Миле Новковић, Мирослав Павловић, Владислав Богићевић, Слободан Јанковић, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Стеван Остојић. Црвена звезда је већ после 15 минута добила оно што је желела — вођство. Милован Ђорић је са беле тачке обрадовао стотину хиљада људи на стадиону. Али, Црвена звезда се ту није зауставила и није покушавала да сачува резултат, и такав приступ се исплатио. Зоран Филиповић је у 30. минуту прелепим ударцем десном ногом са десне стране казненог простора повисио на 2:0, и при том резултату се отишло на одмор.
Последња четвртина овог двомеча донела је још два гола за Црвену звезду. Стеван Остојић је у 60. минуту главом након центаршута са леве стране успео да наговести резултатску катастрофу Немаца, а „тачку на и“ ставио је Станислав Караси након продора и прелепог шута са око 20 метара. На крају, 4:0! Вероватно је сваки Звездаш пре утакмице веровао да Црвена звезда може да полуфинала најелитнијег клупског такмичења, али ретко ко је очекивао да без Драгана Џајића црвено-бели могу овако убедљиво да славе против тада снажног немачког клуба.
Али, фудбалери јесу веровали. Вера и самопоуздање су у спорту веома битне ствари, и то је управо оно што ће и изабраницима Владана Милојевића у четвртак бити неопходно како би надокнадили минус од једног гола, као и генерација Драгана Џајића. Наше је да још једном напунимо Маракану јер са навијачима су и чуда могућа.
А у четвртак, није нам потребно чудо; само одлучност, храброст концентрација и вера. И историја ће се поновити.
