О Дарку Панчеву и његовој улози у стварању Звездине историје мало је тога непознатог. Међутим, ко је био и како је размишљао Дарко Панчев пре доласка у Црвену звезду? Захваљујући Лази Ристовском који је 1984. године одрадио интервју са тадашњим омладинцем Вардара, сада вам представљамо Дарка из другог угла. Интервју који је настао 1984. године преносимо у целости.
„Недавно, након фудбалске утакмице у Скопљу између Вардара и Челика одушевљен игром и потезима младог Дарка Панчева, председник зеничког прволигаша обратио се људима из Вардара речима:
— Другови, сачувајте овог момка! То је право фудбалско злато! Овакви таленти се веома ретко рађају у нашем фудбалу!
И не само он, данас о 18-годишњем Дарку Панчеву сви говоре у суперлативу (Вишњевац, Топлак, Веселиновић…) Постао је страх и трепет за све противничке голмане. Без њега скоро и да не може да се замисли напад Вардара, као и младе и олимпијске репрезентације, а својим играма наметнуо се и селектору наше најбоље селекције.
То је заправо и повод за разговор са младим голгетером Панчевом који водимо у његовом стану у насељу Киселе воде у Скопљу.
Први фудбалски кораци?
— Почео сам у пионирској школи Вардара са непуних 13 година да бих након две године био пребачен у први тим са којим сам дебитовао на утакмици са Партизаном у Београду. Затим уследио је и скопски турнир, добре игре, голови…
Како су на твој фудбалски почетак реаговали родитељи?
— У почетку су ми бранили како не бих запоставио школу, међутим, убрзо су схватили да нема користи од њихове забране па су ме пустили.
А школу ниси запоставио?
— Нисам, наравно. Уосталом, свестан сам да нећу целог живота играти фудбал. Не могу рећи да сам био неки супер ученик али нисам био ни слаб. Ту негде у средини. И сада није лоше. Ове године, надам се, да ћу завршити средњу трговачку школу, а после, видећу. Можда на факултет.
Добро, кад смо већ код школе, било је и таквих натписа у новинама да си неколико пута понављао?
— Е, то није тачно. Ево, могу ти показати и своје сведочанство ако треба. Новинари стварно свашта пишу. Недавно видим у ИТД-у да су разговарали са мном, тачније да ме је интервјуисао неки З. Ђ. Па то је измишљен интервју. Нисам ни разговарао, нити уопште познајем тог новинара.
Вратимо се фудбалу. Ускоро ће и шампионат Европе, један си од кандидата за одлазак у Француску. Какве су нам шансе? (У тренутку разговора списак кандидата још увек није био познат).
— Ако наставим са овако добрим играма (у што не сумњам) верујем да ћу ићи у Француску. Недавно ми је селектор Веселиновић отворено рекао да најозбиљније рачуна на мене, његово поверење дужан сам да оправдам. Што се пласмана тиче, високо ћемо се пласирати. Ми одувек важимо за једну од најталентованијих фудбалских нација у Европи, па и у свету, време је да то и добрим играма и пласманом докажемо. Предосећам да ће овај шампионат протећи у знаку југословенске репрезентације: Упамтиће нас ове године читава Европа.
Увелико се писало и причало да те врбују тимови из такозване велике четворке?
— Било је понуда са стране, нема ту шта да се крије. Тражили су ме Партизан, Хајдук, Звезда… међутим, треба знати и то да сам ја дете Вардара, да сам ту почео и на неки начин се афирмисао као играч и да ми је велика жеља да потпишем први професионални уговор са матичним клубом. Разговарао сам са управом и сасвим је извесно да ћу у Вардару остати наредне четири године.
У случају да ипак не останеш у Вардару, у који би клуб отишао?
— Нема ту никаквих дилема. Само Звезда долази у обзир.
Имаш ли слободног времена?
— Сасвим мало. Тренинзи, утакмице, путовања, спремање испита… Тек понекад излазим са друштвом и девојком, најчешће одемо у неки кафић („Париз“, „Панорама“, „Турист“), затим у диско, биоскоп. Волим да излазим, међутим, времена нема. Ипак, не кајем се. Изабрао сам фудбалски живот, није ни овако лоше.“
