У наредном периоду боље ћемо вас упознати са омладинцима који су ове јесени скренули пажњу звездашке јавности својим играма и тако дошли до прилике да потпишу професионалне уговере са нашим клубом. Они вредно тренирају како би добили шансу у првом тиму Црвене звезде.
Неке од њих моћи ћете на делу да видите већ на првим пријатељским утакмицама које очекују Звездине првотимце у припремном периоду. До тада, о својој позицији у тиму, о играчким квалитетима и недостацима, о идолима и сновима за вас говори нападач омладинске селекције Лазар Романић.
– Успешна полусезона је иза нас, можда је нисмо отворили на најбољи начин, али како је време одмицало све је дошло на своје месте. Лично сам имао среће да добијем место централног нападача и да га задржим све време. Мислим да је прекретница за ову екипу, тренутак када смо сами себи доказали колико вредимо, турнир у Базелу који смо освојили, иако је конкуренција била заиста јака. Тада смо схватили да можемо да се носимо са великим еропским клубовима равноправно. Задовољан сам својим учинком на том турниру, али ништа од тога не би било да поред себе у тиму немам овако добре саиграче. Током читаве сезоне се сви одлично разумемо на терену, Лука Илић, Лука Аџић и Алекса Терзић су ми највише голова наместили у овој полусезони. Уколико овако наставимо не сумњам да ћемо првенство завршити на првом месту и да ћемо ући у Лигу шампиона, сви вредно радимо како бисмо остварили тај циљ – рекао је Романић.
Као награда за добру игру Романић би могао да проведе припремни период са сениорским тимом.
– За мене су се ове сезоне поклопиле неке ствари да добијем праву шансу. Нажалост Јовељић није могао да игра, Пановић је такође имао проблема са повредом, Вучићевић није имао право наступа и зато сам избио у први план. Наравно, да се нисам трудио и радио тренер би ми лако пронашао замену. Срећан сам што се и у пракси показало да када радиш на себи и улажеш сваког дана 100 посто својих могућности награда у виду добре игре не изостане. И поред тога свестан сам да морам још много ствари да поправим и још напорније да тренирам. Надам се да ме очекују прве припреме са првим тимом и то видим као одличну прилику да покажем колико вредим и да се наметнем тренеру у будућности. Лука Илић ме је доста саветовао, он је већ био на припремама и заиста ми много значи све што ми је рекао. Свесни смо да ће бити физички јако напорно, али да ће то много унапредити нашу игру.
Романић је позицију левог крила заменио местом централног шпица.
– Највише волим да играм централног нападача, то је место на којем сам се усталио ове полусезоне. Имам много више простора за игру, када добијем лопту и будем један на један са противничким играчем ретко кад промашим. Играо сам раније и лево крило, али са те позиције нисам много ефикасан, више сам асистенција забележио.
Зна шта би у игри требало да поправи, али свестан је и својих адута.
– Највећи квалитет у игру су ми брзина и скок, а требало би да поправим завршницу. То је нешто на чему сви нападачи треба да раде, то никада не може да буде онолико добро колико бисмо ми желели. Играч на кога се угледам и који можда игра нешто најсличније оном чему ја тежим у својој игри је Серхио Агуеро.
Звездин шпиц и данас памти дан када је као дечак први пут обукао црвено-бели дрес.
– Звездини тренери су ме приметили на пријатељској утакмици коју сам играо за Обреновац 1905. Победили смо 2:1, а ја сам постигао два гола. Можда је тада кренуло неко интересовање, али сам са другом дошао три месеца касније на пробу у Звезду и ту и остао.У клубу сам од 2006. годне, заувек ћу памтити тај 27. новембар када сам се званично прикључио екипи. Прошло је већ десет године и за све ово време никада се ни на шта нисам пожалио. Ја сам Звездино дете, имао сам ту част да ме од првог дана тренирао Тома Милићевић. Кроз категорије су се смењивали многи стрчњаци и захваљујући њима данас могу да се надам да ћу остварити дечачки сан и заиграти за први тим црвено-белих – поручио је Романић.
Име и презиме: Лазар Романић
Датум рођења: 25. 3. 1998.
Позиција у тиму: нападач
Уговор: до јануара 2020.
