Настављамо са представљањем наших тандема. Ове недеље су пред вама Звездина деца, тандем који је постојао још у омладинцима и који је сасвим сигурно омиљен међу навијачима.
О другарству некада и сада, лепим тренуцима из омладинског периода, о остварењу снова на Маракани за вас говоре Филип Манојловић и Михајло Ристић. Звездини клинци који данас на теренима Суперлиге праве разлику у корист свог тима. Један са гола улива сигурност својим саиграчима и сваком новом одбраном доказује колико блистава каријера га тек чека. Други покрива простор дуж леве аут линије и из утакмице у утакмицу потврђује све оно што су о њему причали када је дошао у Звездину омладинску школу.
– Млађи сам од Рилета годину дана тако да када је он дошао у кадете нисмо били у истој екипи. Упознао сам га тек наредне сезоне када смо обојица заиграли за омладинце и ту је наше пријатељство и почело. Та генерација Звездиних омладинаца била је надмоћнија у односу на све остале екипе и без проблема смо освојили лигу – отпочео је разговор Манојловић.
– Пре него што смо заиграли за омладинце, иако смо се сигурно сретали на тренинзима, нисмо се ни познавали. Ја сам био доста повучен и тих. Тек игре у омладинцима су нас зближиле, кроз утакмице, турнире, свакодневне тренинге постоли смо другари, а у првом тиму сада могу да кажем да смо прави пријатељи – рекао је Ристић.
Данас су шампионски тандем који показује колико пријатељство и разумевање могу да помогну на терену. У омладинскојм период ствари су биле нешто другачије.
– За две године које сам провео у омладинској школи знао сам само за стадион и кућу. Дошао сам из другог града, а генерално се тешко навикавам на нову средину и доста сам био повучен. Одрадим тренинг и идем кући, није ту било неког посебног дружења са саиграчима. Наравно да смо били у добрим односима и да смо се слагали на терену, али ван њега нисмо много времена проводили заједно – присетио се Ристић.
– Сећам се да Риле дође на тренинг, одради све и одмах оде кући. На почетку се није много дружио са нама и потпуно га разумем. Њему је било много другачије него мени. Овде сам од 12. године, са том генерацијом сам прошао много тога, знали смо се одлично и дружили смо се и ван терена. Одмах када је дошао Риле је био капитен, најстарији од свих нас и сви смо га гледали као правог предводника који је увек био фантастичан на тренинзима и утакмицама. Заиста је био ауторитативан и на терену и ван њега. Није нам уопште био лако да му се приближимо – рекао је Манојловић.
Иако обојица веома млади фудбал за њих више није само игра.
– Из периода омладинаца највише се променио наш однос према фудбалу. Одрасли смо и сазрели, више нам спорт није занимација или хоби, сада је постао начин живота. Обојица смо свесни колико је битна посвећеност томе што радиш и колико жртвовања професионално бављење фудбалом заправо носи са собом. Када сам прешао у први тим преломио сам у глави да је ово за мене посао, само што сам се много рано запослио. И код Филипа могу да приметим огромну промену, када смо били клинци тврдио сам да га фудбал не занима превише, а данас је баш ово постала његова страст – рекао је Звездин леви бек.
– Променио сам се када сам схватио да од фудбала могу да зрађујем и живим. То је прелеп осећај, да читав живот радиш оно што највише волиш, одлазиш на посао срећан и можеш да издржаваш своју породицу једног дана захваљујући томе што заправо живиш дечачки сан. Нама фудбал даје прилику за то и зато обојица озбиљно и посвећено приступамо сваком тренингу, не желимо да прокоцкамо своју шансу – рекао је Манојловић.
Пошто највише времена проводе заједно један за другог најбоље могу да кажу колико их је улазак у први тим променио.
– Риле се није много променио од омладинаца. Када је отишао у први тим знао је да мора напорно да ради да би се доказао, а то му није тешко пало јер је чак и у млађим категоријама увек давао све од себе на сваком тренингу. Од самог почетка има лидерски менталитет, носио је капитенску траку од када је стигао, а сада је заменик капитена у првом тиму. Није се ту ништа променило – рекао је Звездин голман.
– Не могу исту ствар да кажем за Манојла јер је он другачији него када сам га упознао. Не причам о људским квалитетима, зна се колико је добра особа, али много је напредовао у игри. У омладинцима је био доста тих, никада се није наметао, био је миран и повучен. Сада улива сигурност саиграчима, смирен је и сигуран у себе. Огромна је разлика када се сетим његових одбрана и утицаја на екипу раније и сада. Драго ми је што је та промена тако позитивна, сигуран сам да сам и ја утицао на њега да постане бољи голман и човек, иако се упорно труди да негира мој утицај – рекао је Ристић.
Увек им је драго када се поново нађу на терену где су као омладинци тренирали.
– Сада када дођем на терен где смо као клинци играли видим колико ми овај период фали. Све је било много безбрижније, мирније, овде смо сви били своји на своме. Радили смо оно што волимо и фудбал схватали искључиво као игру. Није било никаквих притисака, проблема и другарство нам је увек било на првом месту – рекао је Ристић.
– Често када идем кући са тренинга пролазим поред терена и враћа ми се доста лепих успомена. Када се само сетим колико сам времена проводио овде, много више од својих саиграча пошто сам прво имао голмански тренинг, па мало слободног времена док дође цела екипа и онда поново тренинг. Овде сам и учио, завршавао све обавезе за школу тако да је мени омладинска школа заиста била друга кућа. Сви који раде овде су ми много помагали, не само око фудбала, већ око свих животних ствари које сам тада тек учио тако да оно што сам данас дугујем и људима из омладинске школе. Нормално је да ми то време недостаје, али ми је драго што напредујем у фудбалу и што ћу са поносом увек моћи да кажем одакле сам потекао – поручио је Манојловић.
Важне моменте у црвено-белом дресу обојица памте.
– Наравно да памтим Манојлов деби на дербију. Није мала ствар да млад играч, поготово голман, дебитује за овако велики клуб на толико важној утакмици. Сада када се сетим тог меча драго ми је због начина на који се носио са притиском и што је од самог старта показао да је заиста велика нада овог клуба – рекао је Звездин бек.
– Он памти мој деби само зато што је био недавно, немојте да вас завара да је толико добар пријатељ – нашалио се Манојловић и наставио – Искрено, не сећам се када је Михајло први пут одиграо званичну утакмицу, али сећам се првих припрема са првим тимом на којима смо били. То је било у Словенији када нас је тренирао Ненад Лалатовић. Током једне вежбе у теретани сви су се жалили на умор и одустали пре краја, осим њега. Завршио је до краја и тада му је тренер пришао и рекао: “Браво, због овога ћес постати велики играч”. Од када сам га упознао стекао сам утисак да је дошао са јасним циљем да игра за први тим и остави траг у Звезди и управо зато је и успео – рекао је Манојловић.
– Не могу да га препознам када ме овако хвали. За мене би сигурно било много другачије да сам из Београда као Филип, не би се моја каријера развијала истим путем. Када живиш сам и одвојен си од породице фудбал ти је све што имаш. Терен ми је приоритет и немам ништа што ме одвлачи од тога. Он је градско дете, живи са родитељима, ту су му и пријатељи. У потпуно смо другачијој ситуацији, а он ипак разуме мене и труди се увек да ми помогне. Јако је паметан и свиђа ми се начин на који размишља када говоримо о битним животним стварима – рекао је Ристић.
Иако добри другови има тренутака када један другом иду на живце.
– Нервирамо један другог на терену, али то је нормално. Уме да каже нешто што не треба, одреагује лоше на неку лопту, али сам је свестан својих грешака. Увек их брзо исправља зато што има ту дозу дрчности на терену и то га носи и помоћи ће му да стигне далеко у каријери. Смета ми код њега што је у свакој ситуацији препун самопоуздања, али то је ваљда и добро за посао којим се бавимо – рекао је Манојловић.
– Манојло би био одличан менаџер како ме хвали, али и поред лепих речи морам да признам да уме да ми иде на живце на терену. Додуше, само услед неких његових нелогичних потеза се изнервирам, али ко год да уради тако нешто исто би ми сметало, није то ништа лично. Ван терена највише ме нервира што се сваки разговор са њим претвори у животну лекцију – пожалио се Ристић.
Овај двојац често спајају и репрезентативне обавезе.
– Ван терена смо заједно када ми се непозван придружи. Превише вемена проводимо заједно на тренинзима и утакмицама тако да гледам да искористим сваки слободан тренутак да се одморим од њега – нашалио се Ристић.
– Одемо после тренинга некад на кафу, али више ми је мука од њега, као и њему од мене. Таман кад дође пауза опет смо заједно у репрезентацији и баш нам се не да да се раздвојимо. Ипак, драго ми је што смо заједно део успеха омладинске репрезентације. И Срђан Плавшић је са нама и сви заједно чинимо одличну екипу – рекао је Звездин голман.
Један другом предвиђају успешне каријере.
– Верујем да ће Филип далеко да догура у каријери. Зна шта жели, самоуверен је и верујем да ће да оствари оно што је себи зацртано, а колико знам то је Премијер лига – рекао је Ристић.
– Ја њега у будућности видим на фудбалским теренима у Шпанији, а када оде у пензију шетаће црвеним теписима широм света – закључио је Манојловић.
