РЛК Црвена звезда освојила је 2. место и вицешампионску титулу, пошто је у финалу плеј-офа Првенства Србије на Ади Циганлији, по хладном времену, тешком и блатњавом терену изгубила од Дорћола са 26:10 (14:0). Била је то врло квалитетна утакмица у којој се Дорћол боље адаптирао на тешке услове и на крају тријумфовао.
Црвено-бели су овој години освојили два трофеја, Супер Куп и Куп Србије и пред почетак утакмице важили су за благог фаворита, пре свега и због чињенице да су ове сезоне већ три пута савладали Дорћол, док су гости ове сезоне славили само једном.
Сам почетак утакмице донео је благу теренску предност Звезде, која је преселила игру на половину противника и констатно вршила притисак. Гости су се јако добро и организовано бранили, али нису успевали никако да игру пребаце на средину терена или на полувину домаћина. У јеку офанзиве Звезде, Дорћол је из једног сета успео да дође на противничку половину, а затим да преко Далибора Вукановића у 5 минуту дође у вођство и то након успешно изведеног претварања у водство од 6:0. Овај изненадни епилог као да је сасекао крила црвено-белима, који су у наставку деловали прилично смушено. Правили су прилично грешака, нарочито у фази напада, што је Дорћол умео да казни и лако игру пребаци на половину ривала.
Управо из једне такве грешке овај пут у фази одбране, гости су дошли до нових поена. Надон једне казне на неких 10 метара од есеја, Дорћол је изабрао шут на гол, који је Далибор Вукановић лако реализовао и довео свој тим у водство од 8:0.
Само три минута касније, Реља Петровић је казнио непажњу одбране домаћих и након продора по крилу постигао други есеј за Дорћол и повећао водство на 12:0, које је остало и након додатног шута, који овај пут Вукановић није реализовао.
Од тада па све до пред крај полувремена, константно се играло на половини Дорћола, али су напади Звезде били јалови, готово безопасни. Црвено–бели због силних грешака нису успели да комплетирају готово ни један сет, али ни Дорћол ништа није био бољи. Очигледно да је хладно време учинило своје и да су промрзли прсти вероватно били главни узрок великог броја испуштених лопти. Ипак, два минута пре краја полувремена, Дорћол је уписао још два поена на свој конто, и то из казне, коју је са око 25 метара успешно извео Далибор Вукановић. Тих 14:0 за „Паукове“ био је и коначан резултат првог полувремена.
Почетак другог полувремена у многоме је личио на почетак утакмице. Дорћол је поново у 5. минуту постигао есеј, а стрелац је поново био капитен Далибор Вукановић. Након овог есеја, црвено-бели напокон успевају да пробију одбрану Дорћола и у 50. минуту утакмице преко Слободана Миленковића постижу свој први есеј. Седам минута касније уследио је одговор Стевана Стевановића, који је и постигао 4. есеј за госте. Иако је до краја остало још 23 минута, чинило се да је Дорћол већ на корак од титуле. Тај утисак се још више појачао два минута касније, када је Милош Миланко, са 33 године, најстарији учесник финала постигао есеј и повећао водство Дорћола на 26:6.
Црвена звезда је након ова два есеја, преузела иницијативу, али су се гости добро бранили. У 72 минуту Милош Ћалић је постигао други есеј за домаће, али то је било довољно само да се ублажи пораз.
За Црвену звезду су наступали: Милош Зоговић, Војислав Дедић, Владислав Дедић, Милош Ћалић, Вук Штрбац, Рајко Трифуновић, Драган Васиљевић, Петар Милановић, Марк Пулен, Ненад Жујић, Никола Вулић, Миодраг Томић, Денис Ченгај, Стефан Николић, Никола Ђурић, Слободан Миленковић, Слободан Манак.
