Црвена звезда се „саплела“ у Суботици у оквиру 13. кола Суперлиге, и забележила реми (1:1) са Спартаком.
Да се утакмица Спартак – Црвена звезда играла у некој јачој лиги, многи фудбалски сладокусци у Србији рекли би „Е, то је фудбал!“ Да, то јесте фудбал, и показатељ да се и у Србији може играти квалитетно, и да српски фудбалери заслужују да их гледа већи број гледалаца. Спартак и Црвена звезда су у утакмицу ушли са жељом да постигну гол, победе, и у потпуности су оправдали титуле најефикаснијих екипа у Суперлиги.
Домаћин је боље ушао у утакмицу, и за свега неколико минута успео је да створи две опасне ситуације пред нашим голом. Истакао се Манојловић, истакла се и наша одбрана, а прилику да се истакну убрзо су добили и наши нападачи јер је Звезда узвратила на свој препознатљив начин. Бабунски је у неколико наврата показао да осећа фудбал, Плавшић је био константна опасност, а Петковић и Анђелковић су са бокова упошљавали саиграча, а пре свега Марка Полетановића који је био најопаснији Звездин фудбалер у првом делу игре. Ипак, Марко је у неколико наврата шутирао, али није успевао да погоди оквир гола. Претио је и Рендулић након корнера који је изводио Бабунски, али лопта није хтела у гол. Спартак је узвратио преко Торбице, а у 37. минуту Звезда је успела да поведе. Иако је претходно већину прилика створила преко десне стране, овога пута је Анђелковић са левог бока упутио оштар центаршут у срце петерца, а Радовановић неспретно реаговао испред Сикимића и затресао сопствену мрежу. Још једна „асистенција“ Анђелковића који наставља да добрим партијама.
Могао је Спартак до изједначења само два минута касније. Милић се ослободио чувара, пронашао Ивановића надомак петерца, а овај из прве шутирао и пребацио гол. Веома динамична утакмица са много шанси и мало прекида, али после првих 45 минута, виђен је само један гол.
Тамо где су стали, фудбалери обеју екипа наставили су у другом делу игре. Црвена звезда је и даље претила углавном преко бокова након акција Плавшића и Петковића, односно Руиза и Анђелковића. Ипак, друго полувреме донело је нешто мање стопостотних прилика пред голом Спартака, а најбољу је пропустио Сикимић после центаршута Плавшића, када је главом са неколико метара шутирао поред гола. На другој страни, Спартак је био изузетно опасан, и у неколико наврата Филип Манојловић је показао зашто је постављен међу стативе најтрофејнијег спрског клуба. У неколико наврата је сјајно интервенисао, успео је да „скине“ и зицер Огњену Мудринском, али у 65. минуту ни он није могао да учини ништа. Био је то корнер Спартака, Ковачевић је упутио лопту у петера, а Петковић није успео да је избије и виђен је нови аутогол.
Уместо Плавшића, Бабунског и Руиза, тренер Миодраг Божовић је у игру послао Срнића, Виеиру и Ристића. Претходно, и Руиз је имао сјајан соло-продор, али је у кључном тренутку био неодлучан. Иако се тежиште игре пребацило на половину Спартака, Звезда до краја утакмице није успела да створи стопостотону шансу за гол. Ни после шест минута надокнаде није било промене резултата, па је утакмица завршена ремијем. По свему виђеном, можда и најправеднији исход утакмице.
Спартак – Црвена звезда 1:1 (0:1)
Стадион: ФК Спартак. Гледалаца: 2.500.. Судија: Бојан Николић (Крагујевац). Стрелци: Петковић у 65′ (аутогол) за Спартак, а Радовановић у 37′ (аутогол) за Црвену звезду.
Спартак: Мирковић, Ковачевић, Радовановић, Фаркаш, Ћаласан, Торбица, Стојковић, Башановић, Ивановић, Милић, Мудрински.
Резерве: Јаношевић, Анђић, Керкез, Главчић, Крмар, Савковић, Ајуру.
Црвена звезда: Манојловић, Петковић, Луковић, Рендулић, Анђелковић, Ле Талек, Плетановић, Бабунски, Плавшић, Руиз, Сикимић.
Резерве: Супић, Цветковић, Ристић, Срнић, Моуче, Виеира.
