Током великог славља због успеха наших олимпијаца у Рију, многима је промакла чињеница да је у олимпијском тиму наше земље и Фудбалски клуб Црвена звезда имао свог представника. О коме је реч и колико је значајан најбоље говори текст који је објављен у „Политици“. Уживајте.
Од наших спортиста који су нас представљали у Рио де Жанеиру највише учешћа на олимпијским играма имао је стрелац Стеван Плетикосић, међутим у нашој олимпијској репрезентацији постојао је неко ко је осми пут узастопце био на највећој смотри спорта. Реч је о физиотерапеуту Ивану Поповићу Гиги (63) чији почетак је везан за Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Слично Јасни Шекарић, чији је првенац био „Сеул 1988“ („Рио 2016“ су прве игре које је пропустила од тада), тако је и Поповићева каријера сведочанство бурних догађаја на Балкану.
Обоје су били на играма испод пет различитих застава: СФР Југославија (1988), ИОП (1992. због санкција УН исмо имали право на обележја своје земље), СР Југославија (1996, 2000), Србија и Црна Гора (2004) и Србија (од 2008). Скраћеница ИОП је изум некадашњег премијера Велике Британије Џона Мејџора и значи „независни олимпијски учесници“, пошто је СР Југославији у Барселони 1992. било забрањено да се такмичи у екипним спортовима, а олимпијци у појединачним носили су уместо наше заставе олимпијску (бела с пет кругова).
Поповић је за ове три деценије био „сервис“ највећим асовима нашег спорта, а и данас је незаменљив члан нашег олимпијског тима. Питали смо га како је то бити осми пут на Олимпијским играма?
– Пре свега, то ми звучи невероватно али истинито. Осећај је прелеп, бити са највећим спортистима своје земље на једном оваквом догађају. Радовати се и туговати с њима. То је непроцењиво искуство и велика привилегија.
Када се први пут појавио на играма, пре 28 година у Јужној Кореји, југословенски спортисти су освојили 12 медаља: три златне (стрелци Јасна Шекарић и Горан Максимовић, ватерполисти), четири сребрне (кошаркаши, кошаркашице, рвач Шабан Трстена, стонотениски дубл Лзупулеску, Приморац) и пет бронзаних (рукометаши, боксер Дамир Шкаро, веслачки двојац Мујкић, Прешерн, стонотениски дубл Перкучин, Фазлић, стрелац Јасна Шекарић).
– Те прве игре су незаборавне. Кад сам се први пут појавио, са моћном репрезентацијом оне велике земље, у друштву свих оних светских звезда, па још с нашим звездама – говори Поповић који је и физиотерапеут ФК Црвена звезда. – Били смо светска сила у сваком погледу. И медицински тим је био невероватан, све је било невероватно. Осећао сам се као див, колико сам био поносан на све што се дешавало. То је оставило снажан печат на мене. Од тог тренутка сам знао да ћу увек да радим за своју земљу и да ћу увек због ње да дајем све од себе, како год се буде звала.
Земља се мењала, али он је увек имао обезбеђену „визу“ за највећи спортски догађај. За себе каже да је поред хроничара нашег спорта постао и „доказ геополитичких промена“:
– Као и Јасна Шекарић марширао сам испод пет застава: СФРЈ, СРЈ, ИОП, СЦГ, Србија. Кренуо сам од оне велике Југославије и стигао до ове наше Србије која је велика на неки други начин. Спорт је био и остао заштитни знак наше земље, ма како се звала.
Како је то бити олимпијац пет „земаља“?
– Просто невероватно. Почео сам са „Хеј Словени“ и стигао до „Боже правде“. Док причам о томе, ево, најежио сам се. Време је прошло тако брзо да не поверујеш. И шта се све издешавало, и лепо и ружно… Као незабораван тренутак остају ми и Зимске олимпијске игре у Нагану 1998 – мада зимске нисам убројао у ових осам – када сам на затварању носио нашу заставу. Добио сам такву част јер није било никога од наших спортиста, пошто су се вратили у земљу чим су завршили своја такмичења.
Надмашили сте и „Политикиног“ извештача Живка Баљкаса коме су ово седме летње игре?
– Мој пријатељ Живко има шансу да ме стигне, ако оде за четири године у Токио. Ја сам своју мисију завршио. Жао ми је што Јасна Шекарић и мој колега Нинослав нису дошли у Рио, јер смо нас троје ишли заједно све време од Сеула. Стицајем околности, десило се да сам једино ја остао од свих који су били у Јужној Кореји 1988.
Иван Поповић Гига после лошег почетка наших олимпијаца каже да је срећан што је финиш био прави. Делић те славе с правом припада и њему.
