Вест која се појавила претходног лета, а која је гласила да је некадашњи фудбалер Црвене звезде, Перица Огњеновић, поново у свом клубу, у својој кући, ниједног Звездаша није оставила равнодушним.
„Звездина перјаница“, фудбалер који је директно из Црвене звезде 1999. године појачао мадридски Реал, одлучио је да се посвети тренерској каријери, и да прве кораке направи управо на Маракани.
– Размишљао сам већ неко време којим путем да кренем, самим тим сам размишљао и о томе да кренем тренерским водама. Када је Драган Младеновић постао директор Омладинске школе Црвене звезде, позвао ме је и питао да ли сам расположен да радим у Црвеној звезди. На тај начин је отпочела сарадња, и ја сам сматрао да је то неки исправан пут којим би требало да кренем, јер имам доста стрпљења када је мој развој као тренера у питању. Играње и тренирање у Звезди су две потуно другачије ствари, неупоредиве. Одговорност је велика, али ја сам од самог почетка корачао неким нормалним путем – едуковао сам се, стицао знања обилазивши и неке стране клубове, потом сам завршио за лиценцу, и сматрам да сам, уз неку моју бившу каријеру, урадио све што је требало да се спремим за овај посао. И јесам спреман, и поред велике одговорности не осећам страх, све иде све како би требало – открио је своја размишљања Огњеновић, и додао:
– Идеја Драгана Младеновића била је да почнем да радим са Константином Ђурићем, тренером који има искуства у раду са млађим категоријама. Ако ми је нешто фалило, то је свакако искуство, и ту се родила идеја да постанем помоћни тренер. Јесам био заинтересован баш за омладинце јер, да будем искрен, нисам сигуран колико бих успешно могао да радим са изузетно младим дечацима.
Генерација 1998. коју је Перица Огњеновић преузео, претходне године у кадетској лиги није остварила значајан успех, и према неким ранијим анализама, „од генерације 1998 су у то време многи дигли руке“, како је својевремено констатовао и сам директор Омладинске школе.
– Не дајем никоме за право да гледа на те момке са потцењивањем. Не слажем се са анализом да генерација 1998 нема квалитет. Добри су момци, радни, и имају право да се надају првом месту. Они се не такмиче против вршњака, већ против годину дана старијих момака. Ко се мало озбиљније бави фудбалом, зна шта у том узрасту значи годину дана разлике, поготово када играте против екипа код којих су сви играчи старији годину дана. Од самог почетка смо били свесни неких потешкоћа у вези са том генерацијом, и резултат нам чак и није био примаран. Очекивали смо нешто тежи почетак, и знали смо да ће бити боље из дана у дан. Тако је на крају и било, и догурали смо до тога да је екипа на другом месту уз утакмицу мање. Сматрам да смо Константин и ја урадили добар посао за Црвену звезду. Мислим да је и директор школе задовољан када су резултати у питању. Када неко време радите са том децом, схватите да није све тако лоше, схватите да су то добри момци, добри играчи и да поседују доста потенцијала. Мислим да могу да буду још бољи него што су тренутно – сматра Огњеновић.
Директор Омладинске школе, Драган Младеновић, у више наврата је истицао да је за млађе генерације најбитнији рад у систему који се имплементира у Омладинску школу, и да резултат није главно мерило успеха.
– У потпуности се слажем са директором да резултат није примаран. Међутим, лично, сматрам да већ код генерације омладинаца уколико се правилно ради, резултат мора да дође. То се не односи на млађе генерације, кадете, млађе кадете итд. јер код млађих треба радити на лансирању тих играча и резултат није примаран. Омладинци су момци који су већ спремљени за први тим, и слажем се са директором да је сваки систем бољи од неког рада који није планиран, и мислим да се по том питању у Омладинској школи и ради. Генерација омладинаца је специфична по томе што резултат дође сам по себи, и мислим да у том узрасту већ треба да стичу победнички менталитет, јер код омладинаца долазите у спрегу где ви малтене радите по програму првог тима – јасан је Огњеновић.
Сезона није почела победнички, и појавила се бојазан да ће се поновити претходна. Страх, међутим, нису осећали тренери, што је, испоставиће се, било од велике важности.
– Постојао је проблем јер су деца имала неку сумњу у себе. На половини јесени, кад је рад почео да даје резултате, момци су схватили да могу. Чак и неке утакмице које су се завршиле нерешено, није требало тако да се заврше. Ми смо имали неколицину мечева када смо много шанси промашили. Можемо рећи да нам је утакмица са Партизаном (3:1) повратила веру, и после тога је све ишло релативно глатко, побеђивали смо. Пораз од Војводине у завршници полусезоне је можда изненађење на први поглед, али морате да знате да Црвена звезда игра са децом која су 98. годиште. Војводина има једног играча, немојте ме држати за реч, на клупи, који је 98, а сви остали су 97. И утакмица је била таква, ми промашимо шансу, они погоде. Резултат није реалан, нерешен резултат би вероватно био најреалнији, али то су млади момци и то се дешава. Немамо претеране замерке на игру – рекао је Огњеновић, који сматра да ће и друга половина сезоне донети додатне помаке.
– Трудићемо се да радимо исправно и добро, тој генерацији је потребна једна доселекција, видећемо колико ће клуб бити у стању да нам то приушти, времена нису лака и сви то знамо и видимо, али потрудићемо се. Ако освежимо мало генерацију и уколико будемо успели да радимо на још већем нивоу, не видим разлог зашто не бисмо стигли до првог места – оптимиста је Огњеновић.
Посебну сатисфакцију за сваког тренера представља позив тренера првог тима који је упућен некоме из генерације коју води. Ипак, Перица Огњеновић није желео поименце да говори о својим фудбалерима.
– Нећу говорити о именима, из простог разлога што мислим да би било погрешно јер треба да наставим да радим са том децом. Али, код нас на почетку сезоне није било ни трунке размишљања о прикључивању младих играча првом тиму. Сада већ, кроз разне пријатељске утакмице, неки су се прикључили, а ми ћемо се трудити да добрим радом заслужимо да их буде још више.
За крај, Перица Огњеновић је изразио наду да и Омладинску школу Црвене звезде чекају нека боља времена, односно бољи услови за рад.
– Желим да похвалим моје момке, мислим да су то деца која су јако предана. Заиста се надам и волео бих да у догледно време стекнемо мало боље услове да ми, који имамо неко предзнање, можемо тој деци да га много квалитетније пренесемо. Када узмемо у обзир услове у којима деца раде, мислим да су сама деца одлична – закључио је Огњеновић.
