На најлепши могући начин, убедљивом игром и победом, фудбалери Црвене звезде опростили су се од својих навијача за 2015. годину. Пред одлично попуњеним трибинама стадиона „Рајко Митић“, Луковић и другови пружили су партију на истом нивоу како су то чинили од краја августа месеца. Допадљиво, конкретно, агресивно и што је најважније ефикасно. У екипу се након што се опоравио од повреде вратио Катаи и својим присуством додао додатну „арому“ игри црвено-белих.
Десет минута се чекало на прву мајсторију. Извела ју је Звездина „десетка“. Поиграо се са два противничка играча, али није имао снаге за завршни ударац. Гости свесни инфериорности у квалитету на данашњем мечу определили су се за тоталну дефанзиву. Поставили су блок испред свог гола, али и поред тога, повијали су се под нападима Плавшића, Грујића, Срнића и осталих. Прва пукотина у блоку Сурдуличана појавила се у 25. минуту. Срнић је додао лопту Грујићу, а овај муњевито протутњао по десној страни, упутио центаршут ка Доналду који је тек толико збунио одбрану гостију да Виеира неометан погоди циљ. Упорни и неуморни Португалац постигао је и други погодак за свој тим. Шуњао се као кобац, прозрео грешку дефанзивца Радника, одузео лопту, ушао у казнени простор и рутински савладао Грујичића.
Црвена звезда дефинитивно нема премца у националном шампионату. Тим састављен од појединаца који пуцају од самопоуздања, од жеље за победом и исијавају победничким карактером.
Далеко од тога да је дебитант у Суперлиги неквалитетан ривал. О њиховој снази сведочи и серија добрих резултата у којој су на претходних 11 утакмица само једном поражени. Овде је у питању нешто друго: снага Црвене звезде која је објективно за класу најјачи тим у Србији.
Потврда свега изреченог стигла је у другом полувремену данашњег сусрета. Једноставно не постоји тактика којом се можете супроставити јесењем шампиону Суперлиге. На сваку поставку игре изабраници Миодрага Божовића имају решење. Против Радника су пет пута затресли мрежу, а могли су сигурно још толико.
Играо се 56. минут када је неуморни Плавшић повукао контру избацио у простор Катаиа, а овај све ривале који су били испред њега „лажњаком“ за убедљивих 3:0. Треба напоменути да је славље на Маракани трајало свих 90 минута. Лека нема и даље, вирус је ушао у крв и са њим ће сваки Звездаш морати да живи до краја живота.
Ако уопште треба некога издвојити, онда је то игром заслужио Виеира. Постигао је свој хет-трик, а уз то је још два пута могао да се упише у листу стрелаца. Тачку на савршено црвено-бело вече, али и читаву полусезону, ставио је Срнић, који је у 89. минуту матирао Грујичића.
Последње 22. коло јесењег дела шампионата на програму је у среду 16. децембра. Црвена звезда гостује у Ивањици, екипи Јавора.
Данашња победа била је укупно 19, а 18. у низу коју су играчи најтрофејнијег српског клуба извојевали. На тај начин анулирали су рекорд који је држао тим селектиран од стране Славољуба Муслина. Чак 62 постигнута гола, уз само 15 примљених, податак су за сваку похвалу.
Дефинитивно, Гроф са својим пуленима пише историју тима из Љутице Богдана. Томе свакако треба додати и очекивање да ће ови момци на пролеће након заједнички припрема бити још бољи.
За сада јесењи ловор ће презимети на Маракани, уз велике изгледе да се ту задржи и до маја месеца.
Браво, Звездо!
Црвена звезда – Радник 5:0 (2:0)
Стадион: „Рајко Митић“. Гледалаца: 24.500. Судија: Дејан Сантрач (Павлиш). Стрелци: Виеира у 23′, 33′ и 80′, Катаи у 57′ и Срнић у 88′.
Црвена звезда: Кахриман, Петковић, Јовановић, Луковић, Ибањез, Доналд, Грујић, Плавшић, Срнић, Катаи, Виеира.
Резерве: Супић, Цветковић, Рендулић, Анђелковић, Ристић, Јовић, Сикимић.
Радник: Грујичић, Ђорђевић, Миловановић, Крстић, Ћулум, Марковић, Стојановић, Гојковић, Путинчанин, Арсић, Јовановић.
Резерве: Васиљевић, Станковић, Мирковић, Сурака, Пејчић, Овусу, Стојановић.
