После дуге и тешке болести у Београду је данас у 81. години преминуо легендарни Миљан Миљанић.
Легенда Црвене звезде, српског и југословенског фудбала и један од светских тренерских великана рођен је у Битољу 4. маја 1930. године. Популарни Чича често је волео да каже да је судбински био одређен да се бави „најважнијом споредном ствати“ пошто је светлост дана угледао исте године кад је у Монтевидеу, у Уругвају, одиграно прво Светско првенство. Члан Црвене звезде постао је 4. марта 1947. године и у нашем клубу прошао је све омладинске категорије и ушао у први тим, за који је одиграо 13 званичних утакмица и учествовао у освајању једне шампионске титуле (1956). Као члан студентске репрезентације Југославије окитио се титулом првака света 1953. године. Причао је да је рано схватио да ће бити бољи стручњак него фудбалер, па се окренуо тренерском позиву. Звезда га је послала на Светско првенство 1958. у Шведску где је „на извору“ светских збивања стицао искуство и знање и где се, како је више пута истакао, заљубио у бразилски фудбал. Поред школе коју негују „кариоке“, изузетно је ценио и енглеску школу фудбала. У нашем клубу радио је као тренер деценију и по, и то водећи све категорије, од пионира до првог тима. Кад је постао шеф стручног штаба, створио је једну од најуспешнијих генерација Црвене звезде, ону коју је као капитен предводио Драган Џајић и која је са пет шампионских титула и четири трофеја Купа владала југословенским фудбалом. Потом седа на клупу „краљевског“ Реала и са њим осваја дуплу круну, а у четвртфиналу Купа купова – испада од Црвене звезде. Тренирао је и Валенсију, радио у Кувајту и Емиратима… Што се тиче државног тима, „плаве“ је као селектор одвео на два Светска првенства – 1974. у СР Немачкој и 1982. у Шпанији. Годинама је био инструктор ФИФА, па југословенски савезни капитен и дугогодишњи први човек Фудбалског савеза, а и данас је почасни председник.
Датум и место сахране биће накнадно објављени.
