Увек је лепо сетити се успеха нашег клуба… А најлепше је то
учинити у друштву звездаша. У Скупштини града Београда
вечерас су се легенде Звезде нашле на окупу како би обележиле
20 година од највећег успеха у историји клуба – освајања титуле
Купа шампиона у Барију 29. маја 1991. Била је ово идеална прилика
да се и промовише монографија „20. година Барија“. Програм су
водили чувени звездаши, прослављени глумац Драган Николић и
сликар Урош Ђурић. Снажан аплауз испратио је на бину бившег
председника клуба, техничког директора из блиставе сезоне 1990/
91. Драгана Џајића.
– Знао сам да имамо тим који може да се носи са најбољима
у Европи. Једном приликом сам рекао Цвелету да бих баш
волео Бајерн у полуфиналу… Не можете да дођете до крова
Европе ако пре тога не победити најбоље – обратио се Џајић
присутнима у свечаној сали Скупштине Града.
Одмах за Џајићем на бину се попео бивши генерални секретар
Владимир Цветковић.
– Бари је био стварност. Велики и труд и знање је уложено
у тај успех и данас се Звезда као ретко који клуб може
подичити титулом првака Европе и света. Да нису уследиле
оне несрећне године, златна генерација сигурно би ушла
у историју европског фудбала као једна од најславнијих.
Сећам се састанка пред меч на стадиону Свети Никола, када
се договарало колико ће се финалистима издати улазница за
навијаче. Њима се чинило да је 25.000 превише за земљу у
којој је рат био на помолу. Питали су се како ће ти навијачи
стићи у Бари. Ја сам им рекао то су навијачи Звезде, стићи ће.
У Барију је било више од 30.000 навијача. Не, ми не живимо
од сећања на Бари. Он је нама путоказ за будућност – рекао је
Цветковић.
Друштво на бини бивало је све веће.
– Био је то одлично организован клуб, тачно се знало ко шта
ради и тај успех није случајан – истакао је тренер златне
генерације Љупко Петровић.
Стигли су и његови играчи. Роберт Просинечки, Драгиша Бинић,
Слободан Маровић, Ивица Момчиловић, Миодраг Белодедић,
Владан Лукић… Сви су имали исти коментар – била је то генерација
играча једноставно преодређена за успех. Придружио им се и
бивши председник Светозар Мијаиловић, председник спортског
друштва Петар Шкундрић и чувени физиотарапеут Миша
Букумировић, а онда се зачуло и оно чувано „Столе, дај дресове“.
И заиста на бини се појавио економ Стојан Милановић и све
обрадовао са Звездиним дресом. А један је заслужио и председник
скупштине града Александар Антић.
Како је до танчина изгледао тај Звездин пут до Барија можете да
прочитате и видите у монографији Синише Божовића и Мише
Стојановића. Божовић је поручио да је писање ове монографије
било посебно искуство и да је неопходно данас сетити се и
легендарног Бранка Нешовића, Зорана Антонијевића и Пеђе
Стојановића.
