Центарфор коме је читав стадион први пут у историји скандирао и име и презиме. Фудбалер због кога је Хајбери у Лондону осетио шта значи »мук«. Душан Савић. Фудбалски понос и дика свих Звездаша, управо у том стилу и дочекује недељни 134. окршај са Партизаном. Реалност, обе ноге на земљи али и немерљиви оптимизам, тек да црвено-бела фамилија схвати да су окршаји са црно-белима увек изазов и лепота фудбала.
– Уверен сам да ће од недеље кренути наша серија. Иза Звезде је тежак период а победа над Партизаном могла би да нам донесе инекцију самопоуздања и позитивног безобразлука да се напокон подигнемо и будемо ЗВЕЗДА. Ипак, ја пре свега очекујем да руководства у оба клуба буду мудра и да квалитетним потезима и изјавама врате атмосферу дербија какву сви памтимо и прижељкујемо. Погледајмо сви у терен и радујмо се ономе што он може да нам пружи, да се не бавимо више ружним стварима и препуцавањима – каже Дуле Савић.
А поглед у прошлост и дуеле са вечитим ривалом легендарном центарфору навлачи осмех на лице.
– Кад помислим на Партизан ја се само смејем. Па, увек сам их побеђивао. Имам само два пораза и њих се сећам као најгорих тренутака каријере. Било је 2:1 и 3:2 за Партизан. Ипак, лепа сећања су много јача и већа. Најдража победа је она са 19 година. Сањао сам као дете да на свом првом дербију постигнем гол и победим Партизан убедљиво. Тако је и било. Славили смо 3:1 а голове смо дали Филе, Џаја и ја. Где ћеш лепшег сећања? А знао сам пред ту утакмицу да ћемо да их бијемо. Пре тога смо на пријатељским мечевима неких турнира у Загребу и Новом Саду славили 6:1 и 4:0 а онда је у октобру уследио мој деби на дербијима. Нека и ова деца у Звездином дресу свој деби у недељу запамте као што сам га ја запамтио – каже Савић који је у каријери одиграо 10 дербија а на осам је славио.
