На стадиону ФК Црвена звезда обележен је највећи успех југословенског и српског фудбала, освајање Купа Шампиона, 29. маја 1991. У пуној сали Медија центра скупу су присуствовали представници медија, клупских спонзора Омладинске школе и навијача.
Тренер златне генерације ’91 Љупко Петровић је се први обратио пуној сали Медија центра:
Поносан сам на то што сам део историје Црвене звезде чији је врхунац свакако освајање Барија и која је до тада трајала 46 година.
Тадашњу генерацију играча нисмо стварали шест месеци или годину дана, као што се то сада покушава, већ је то био процес који је трајао од ’85-’86 и једини играч кога смо били продали, а био нам је потребан, је био Пикси Стојковић. То је тада био нужан потез који смо морали да повучемо да би финансијски ојачали Клуб. Али, тада је наше фудбалско тржиште било знатно веће и ми смо успели да доведемо адекватне замене из бивших југословенских република. Мислим на Савићевића, Просинечког и Панчева али и Бинића, Југовића и на крају Михајловића. У то време смо имали стварно моћан тим и мишљења сам да би, да није било познатих догађаја у старој Југославији, могли још неки пут да будемо Шампиони Европе.
Жао ми је што данас са нама нису Жота Антонијевић, Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић јер су то најодговорније особе за овај вечни домет Црвене звезде. Надам се да ће ова последња тројица брзо доказати своју невиност и поново доћи на своју Маракану.
Истакао бих да је централна фигура тог финала био наш тадашњи капитен Дика Стојановић. Причао сам са њим под утиском оног ранијег примљеног гола против Бајерна и рекао му да ће у Барију бити најбољи, јер то пре свега као човек заслужује.И био је најбољи! Спасио је два гола из игре и одбранио пенал. Нама је тада био потребан прави голман да све реши и ево и данас се види да смо умели да одиграмо на „праву карту“.
Председник Топлица Спасојевић је изнео мишљење о вредности Барија, плановима Клуба и уручио награде најбољим појединцима из Омладинске школе ФК Црвена звезда: Марко Грујић и Игор Митић (Млађи петлићи ’96), Немања Јакшић и Василије Јањић (Петлићи ’95), Петар Голубовић и Никола Стошић (Млађи пионири’ 94), Иван Драгићевић и Стефан Рудић (Пионири ’93), Урош Момић и Милан Зорица (Млађи кадети 92), Златко Лишчевић и Никола Марковић-Скокић (Кадети ’91) и Александар Гаврић и Сеад Банда (Омладинци ’90):
И ја се искрено надам да ће нам се архитекте овог највећег клупског успеха убрзо вратити. Нажалост, Жота Антонијевић на се више неће вратити и свима нама је тешко што ове године не можемо поделити ово сећање са њим.
Желим да из Барија извучемо поуке. Наш Клуб, пребогате традиције, је ове сезоне имао пуно пехова али то не сме да нас обесхрабри већ да нам да још више снаге да се вратимо тамо где нам је место. То је обавеза према 2,7 милиона навијача у земљи и још милион у иностранству, према оним навијачима који ће тек навијати за Звезду, као и према овде присутној деци из Омладинске школе који представљају будућност нашег Клуба.
Два терена са вештачком травом су већ у изградњи а следеће недеље креће и реконструкција главног као и сређивање целог стадиона. Маракана ће сигурно бити један од најмодернијих фудбалских здања у овом делу света. Поред нове траве, стиже и нов систем заливања као и грејачи који ће уклонити проблеме са травом који су ове сезоне били евидентни.
Ови радови ће бити само база за што боље игре првог тима за који се надам да ћемо адекватно ојачати већ у овом прелазном року. Направићемо праве аквизиције и победнички тим за следећу сезону.
Јавно се захваљујем свим играчима на постигнутим резултатима у минулој сезони. Успех је не изгубити ни једну утакмицу али Звезда има императив да увек победјује у домаћем првенству. Да није било тих ремија данас ми имали прилику за дупло славље.
Захваљујем се и свим учесницима тог 29. маја 1991. који су све Звездаше учинили поносним што припадају баш овом клубу. На томе ћемо им увек бити захвални.
Ових дана креће и нова маркетингшка акција „Моја Маракана“ током које ће свако моћи да купи парче терена са нашег стадиона. Зарађени новац ће бити улаган управо у Омладиску школу а оно што преостане ће бити поклоњено неком клубу за који проценимо да има потребу за новим мањим тереном.
Генерација из Барија је дуго стварана и доста се ослањала на играче из омладинског клупског погона нешег Клуба. Поучени тим примером смо одлучили да надаље награђујемо и посебно стимулишемо најбоље играче подматка Црвене звезде, којих укупно има осам. У том смеру следеће године крећемо у изградњу хотела који ће имати статус Звездине академије.
Владица Поповић је примио ексклузиван сат као Награду за животно дело:
Изузетно сам почаствован да примим ово признање за све што сам пружио Црвеној звезди. Оно ми представља подстрек за даљи рад и рачунајте да ћете у мени до краја живота имати оног истог Звездаша који је дошао у Клуб још давне 1950 године.
Још једном честитам мом великом пријатељу Љупку Петровићу, свима у тадашњем стручном штабу, данашњим руководству и свим Звездашима, трофеј који је у Барију заслужено освојен.
Надам се да ћемо неком приликом прослављати и успех за који сам више био одговоран, а то је наравно такође изузетно вредан трофеј планетарног шампиона из Токија.
Генерални секретар Зоран Дамјановић је поделио урамљене реплике дресова из Барија свим представницима спонзорског пула ФК Црвена звезда (Делта спорт, Тоyота, Апатинска Пивара, Центропроизвод, Ласта, Паком Група, Јат Аирwаyс, Хенкел-Цересит, Нивеа, Генерал Елецтриц, Витал, Цип и Фактор Плус):
Звезда је у Барију бацила на колена фудбалску Европу. Тај домет је требало да одреди даљи пут успеха ФК Црвена звезда. На жалост, догађаји из бивше Југославије су тај пут осујетили.
Величина Црвене звезде је у оствареним спортским резултатима. Али исто тако и у угледу, имиџу и репутацији коју ужива на међународној сцени и вишемилионској армији навијача. Величина Црвене звезде је и у вишедеценијском златном спонзорском пулу и користим ову прилику да им се свима захвалим на подршци у овој изузетно тешкој години која је иза нас. У тешким ситуацијама увек испливају праве вредности.
