Довољно је само рећи – 4:1! Фудбалери Црвене звезде до ногу су потукли Партизан у „вечитом дербију“ који ће бити упамћен као први у историји који се играо без публике. Казна Заједнице Суперлиге да се испразне трибине за гостовање највећег ривала, црвено-беле је толико мотивисала да су остварили једну од највећих победа у последњих десет година над црно-белима.
Последњи пут Партизан је примио четири комада на „Маракани“ пре тачно десет година – 8. априла 1998. године (4:0). Последњи пут 4:1 за наше фудбалере било је 1982. године, али тада се играло у Хумској.
Ипак, почетак утакмице није наговештавао овакав расплет. Већ у 3. минуту гости су повели. Корнер је био за Партизан, лопа се потом одбила на ивицу шеснаестерца где Ђорђе Лазић разантним ударцем неометано доноси први гол на 132. „вечитом дербију“. У тим тренуцима се чинило да је то само почетак голгота пулена Александра Јанковића, али је голеада на крају виђена у мрежи другог тренера дебитанта у овим утакмицама – Славише Јокановића.
Није Звезда у тим тренуцима деловала као компатна екипа и ређале су се добре шансе пред голом Ранђеловића. Најизгледнија је била она Дарка Малетића у 17, када је после неуспеле офсајд замке босански репрезентативац заједно са Мореиром остао усамљен испред нашег гола. И онда кључни детаљ утакмице – Малетић уместо да сломи истрчалог Ранђеловића упошљава Португалца, који је очигледно био у офсајд позицији!
Несвакидашњи промашај, односно не реализована акција, испоставило се скупо је коштала Партизан. Свега два минута касније – 1:1. Изнудила је Звезда фаул искоса са леве стране на неких 18 метара фаул, а капитен Дејан Миловановић скида паучину гола Дарка Божовића! Изједначење је још више сасекло црно-беле, а дало нашим фудбалерима крила. Потпуни преокрет донео је Секундо Кастиљо.
Короман је извео ударац с угла с леве стране – лоше, на прву стативу. Лопта је после одбитка докотрљала дошла до пенала, а Еквадорац је у 36. минуту успео да се окрене и да шутем под пречку донесе вођство црвено-белима од 2:1 које је остало на снази до одмора.
Почетак другог полувремена каснио је због великог невремена и олује која се спустила на Београд, кабине и клупе за резервне играче су летеле од силине ветра. Меч је настављен, а и овако лош терен је био само гори. На ораницу, како су је сами назвали, наши фудбалери су се одавно навикли па је у других 45. минута играо само један тим – Звезда. Поготову је тако било после новог гола.
У 56. минуту поново прекид – слободан ударац још једном изводи Дејан Миловановић. Лопта се од шуме ногу у шеснаетерцу Партизана одбила до Кастиља који шаље лопту у мрежу за свој други, а укупно трећи гол црвено-белих (3:1). Печат, барем што се тиче голова ставио је Ненад Милијаш са пенала у 70. минуту.
Баста је продро по десној страни, уследио је центаршут, а Јестровића у казненом простору руши Ђорђевић. Судија Јованетић оправдано показује на белу тачку са које Милијаш лопту топовским ударцем шалеј под пречку Божовића – 4:1. Одмах после четвртог гола Звезде Партизан је остао са десеторицом јер је због оштрог старта над Душаном Бастом Немања Рнић зарадио црвени картон.
Лош терен је учинио да, што је утакмица одмицала, видимо све мање и овако не претерано атрактивног и богатог фудбала. Но није битан квалитет, већ квантитет када су голови и бодови у питању, а Звезда их је јуче дала четири (поготка) и узела три (поена). Тако је предност Партизана смањена на само три бода после свега једног пролећног кола.
Иначе, испод северне трибине где се обично налазе „делије“ био је истакнут транспарент: Косово је Србија.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ПАРТИЗАН 4:1 (1:0)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ранђеловић, Броновицки, Баста, Туторић, Гај, Кастиљо, Короман, Милијаш, Миловановић (од 83. Трајковић), Рашковић (од 76. Бурзановић), Јестровић (од 88. Тричковски).
ПАРТИЗАН: Божовић, Обрадовић (од 45. Лакић), Рнић, Ђорђевић, Вјештица, Еднилсон, Мореира, Малетић (од 70. Јовановић), Лазић, Јоветић (од 70. Лазетић), Дијара.
Стадион: ФК Црвена звезда. Без гледалаца
Судија: Бошко Јованетић (Ужице). Црвени картон: Немања Рнић.
