Као што смо већ напоменули, јучерашњи Новогодишњи коктел у Зведином Прес центру окупио је наше бројне асове, спортске раднике, челнике Друштва и клубова, као и пријатеље и представнике медија. Промовисан је и календар за 2008. годину, који су аутограмима украсили многи од Звездиних спортиста месеца из 2007. године.
„Као и увек кад испраћамо стару и дочекујемо Нову годину сумираћемо и оценити све оно што је за нама и планираћемо и креирати наредне подухвате. Пред нама су нови изазови, како на спортском плану, тако и у другим аспектима делатности наше велике породице и ја сам уверен да ћемо сви заједно, као и до сада, бити још успешнији“, нагласио је Александар Влаховић, председник Скупштине СД Црвена звезда и пожелео много среће, здравља и спортских успеха свим нашим спортистима, запосленима и навијачима.
Први човек нашег Друштва истакао је да је окупљање какво је било јуче почетак још једне лепе традиције.
„Лепо је још једном подсетити се ко је све био најбољи међу нама, окупити наше асове на једном месту и на тај начин инспирисати и све друге да покушају да поново њихове успехе или их надмаше и тако наше Спортско друштво и српски спорт у целини учинити још богатијим“, додао је Влаховић и нагласио да ће прва победа СД Црвена звезда у 2008. години бити нови почетак рада нашег Шаховског клуба и његове активности под окриљем црвено-беле спортске породице.
Срећну и берићетну 2008. свим члановима Црвене звезде пожелео је и Слободан Вучићевић, председник Управног одбора Спортског друштва.
„Наздрављам свим запосленима у нашем Друштву, свим нашим спортистима, пријатељима и симпатизерима и желим још бољу и успешнију годину од ове коју испраћамо“, рекао је Вучићевић, подсетивши још једном на многе од активности Спортског друштва које су постале традиционалне и за пример – Избор са спортисту месеца, „Звездино вече за Звездино сутра“, сарадњу „Звездине ревије“ и „Политике“, бољи и садржајнији изглед нашег интернет сајта… али и најавио нове, будуће акције и успехе.
Међу нашим спортистима који су увеличали ово дружење разговарали смо са некима од којих доста очекујемо у наредној години. Питали смо и њих – чему се надају, какве су им амбиције и даљи планови, жеље…
Драган Станковић, један од наших најбољих одбојкаша, репрезентативац Србије и Звездин спортиста фебруара 2007. године, међу првима креће у нове изазове. Са најбољим српским одбојкашима већ средином јануара у Измиру, у Турској, очекују га квалификације за Олимпијске игре у Пекингу..
„На клупском плану, са Звездом се такмичим на три фронта – Винерштедиша Суперлиги, Купу и Челенџ купу и жеља свих нас је да освојимо бар један трофеј. Мислим да је то реално и остварљиво. Што се репрезентације тиче, даћемо све од себе да најпре већ у првом кругу квалификација извадимо олимпијску визу, а потом да у Пекингу освојимо једну од медаља. У последњој деценији одбојка у свету је веома квалитетна, много репрезентација са великим амбицијама одлази на свако такмичење, али и ми смо већ годинама у светском врху и сигуран сам да можемо да се боримо за ново олимпијско одличје. То би за мене лично, а и за Звезду која чека нову одбојкашку медаљу још од Рајка Јокановића и Атланте 1996. године, био – велики успех“.
Олимпијске жеље има и наша најбоља мачевалка Светлана Вишњић. После Вере Јефтимијадес и Тамаре Шотре-Савић наша шампионка, уједно и Звездин спортиста јула, симбол је мачевања на овим просторима.
„И баш као пре мене Вера и Тамара желим да учествујем на Играма у Пекингу. Том циљу подредила сам све, то је у овом тренутку моја највећа амбиција и новогодишња жеља. Пресудан месец биће април, кад ћу учестовати на олимпијским квалификацијама“, причала нам је наша Цеца, која ће са својим клупским друговима, по старом обичају, сутра у сали нашег Спортског друштва стару годину испратити мачевалачком егзибицијом. „Иначе, веома сам задовољна протеклом годином и било би лепо да се и Звезди и мени сви ти сјајни резултати понове. Имамо сјајну и мушку и женску екипу, а не треба бринути ни за будућност пошто све више девојчица показује интересовање за овај дивни спорт. Верујем да и мачевање у Србији има перспективу, да ускоро можете да очекујете успехе и на великим такмичењима. Самим тим што смо добили организацију Европског шампионата за кадете на мачевање се још озбиљније гледа, па ће бити много тренинг кампова из којих ће излазити нови шампиони“.
Велика искушења у 2008. години очекују и веслаче Црвене звезде-Београд, међу њима и Ненада Беђика, који је био наш спортиста месеца у септембру 2006.
„Протекла година била је веома добра, пошто смо све очекиване резултате остварили, а постигли и неке више од очекиваних. Лично, очекујем у 2008. још веће успехе иако знам да то неће бити лако јер сад кад сам прешао у сениорску конкуренцију имаћу много теже ривале. У Звезду сам дошао пре две године и веома сам задовољан и условима, и атмосфером која влада у нашем клубу на Ади и чињеницом да се све већи број квалитетних веслача бори за наш клуб“, каже Беђик, који има још шанси, малих-али шанси, да се избори за учешће на ОИ у Пекингу.
Пекинг 2008. проћи ће без Зоране Аруновић, али шампионка нашег Стрељачког клуба и наследница Јасне Шекарић биће Звездин и српски адут за многе наредне Олимпијске игре.
„Ову 2007. памтићу по много чему лепом, по одличним резултатима, али и по једном великом малеру кад због једног авионског кашњења нисам била у могућности да стигнем на такмичење и борим се за олимпијску визу. Шта да се ради, чекаћу нове прилике, а дотле… И у 2008. биће великих изазова. Већ крајем јануара очекује ме учешће на једном од највећих светских турнира у Минхену, потом Европски шампионат у Винтертуру, па бројна друга такмичења. Нека буде као у 2007. и биће одлично“, прича Зорана, која је била Звездин спортиста месеца у августу 2006. године. „А, што се тиче Јасне Шекарић, цео свет зна ко је и шта представља не само за Звезду и наш спорт и Србију, и
сигурно је да сам препоносна кад за мене кажу да бих могла да будем њена наследница. Волела бих да наставим као и до сада и једног дана, ко зна, можда постигнем бар делић онога што је Јасна, моја сјајна пријатељица и прави учитељ којој много дугујем, остварила“.
У 2008. години велике планове има и Ненад Боровчанин, наш спортиста марта 2007. и ударна песница Црвене звезде-Гинис.
„Ову годину памтићу прво по титулу професионалног шампиона Балкана што је била и прва титула за Србију у 2007. али и по неким другим борбама, од којих сам последњу имао 21. децембра у Минхену, кад сам се први пут борио тамо и победио нокаутом у првој рунди“, каже наш шампион тешке категорије, боксер коме сви предвиђају блиставу каријеру.
„Желео бих овом приликом да се захвалим професору доктору Мирославу Поповићу, првом човеку нашег клуба и великом имену у свету профи бокса, који смерно и пажљиво води моју и каријере других наших боксера. Уверен сам да ћу под његовим патронатом успети да испуним оно што сам зацртао – да будем први Србин који ће бити шампион Европе у професионалном боксу. Знам да то неће бити лако, пошто је у мојој, тешкој категорији велика и јака конкуренција, али ја верујем у себе и Мирослава Поповића, као што верујем и у Звезду, која поред Дејана Рибаћа и мене има још доста квалитетних бораца и сигурно је најбоља на овим просторима. Профи бокс је последњих година у Србији у великој експанзији и уверен сам да ћемо успети да вратимо „племениту вештину“ Србије на стазе старе славе“.
Ето, то су жеље и очекивања неких од наших најбољих спортиста. Уверени смо да је тако и у свим другим клубовима нашег Спортског друштва. Сви желе да Звезда буде најбоља и – знају и како.
