Генерација играча која се окитила бронзом на Европском првенству у Шпанији 1996. године, једином медаљом са континенталног такмичења за наш рукомет, међу којима је протекле вечери било највише легенди нашег клуба, опростила се од дреса репрезентације у „Дану српског рукомета“.
Браћа Перуничић, Перић, Бутулија, Милосављевић, Кнежевић, Стефановић, Јокић и други чувени играчи на челу са легендарним црвено – белим асом Драганом Шкрбићем, најбољим рукометашем света у 2000. години и иницијатором ове манифестације кроз његов фонд „7+“, имали су прилику да још једном заиграју у „Пиониру“ за који их вежу успомене. Са друге стране, нашла се „громада“ у лику Швађанина Магнуса Висландера, најбољег играча света свих времена, који је предводио величине које не може било ко да окупи на једном месту. А нашем Шкрби је то успело, што довољно говори о његовој величини. Тек понеко је био оправдано одсутан, али су и они упутили поздраве.
– Хвала Београду, хвала Србији. Захваљујем се свима који су нам помогли. Били смо нервозни, имали смо трему пред почетак јер нам није свеједно када играмо у нашој земљи – рекао је Шкрбић.
Неки од актера су још на терену, неки су ставили тачку на играчку каријеру, али су сви са задовољством прихватили да многобројним љубитељима овог спорта пруже још једну прилику да уживају у њиховим мајсторијама. Голом Предрага Перуничића у последњим секундама утакмице селекција наших звезда је савладала европске са 40:39. Ипак, то је далеко мање битно од чињенице да је догађај био хуманитарног карактера, са циљем да се изгради дворана у Београду у којој ће бесплатно моћи да тренирају млађе категорије рукометаша.
– Ово је вече пуно емоција. Хвала свима који су дошли да нас гледају последњи пут заједно на терену. Наравно, захваљујем се и великим играчима, а пре свега су то наши пријатељи, који су дошли из разних земаља да увеличају овај спектакл – нагласио је предводник црвено – белог тима Ненад Перуничић.
Клинцима је значило свако додавање, поклоњена лопта или неки други сувенир, ударац на гол идола које су могли да додирну, да добију аутограм, да се фотографишу са њима. У вечери пуној сећања, додељена су и признања онима који ће наследити асове, најуспешнијима у такмичењима млађих категорија. Међу њима су и чланови нашег омладинског погона. Јуниори су примили медаље, а капитену Луки Петровићу је пехар за 1. место уручио рукометаш шпанског Портланда Сан Антонија Ратко Николић, члан трофејне генерације Црвене звезде из друге половине деведесетих година. Пехаре су примили и капитени јуниорки и кадеткиња, Марија Чолић и Жељка Николић, за трећа места у њиховим категоријама.
У четвртом минуту сусрета, тачку на каријеру је ставио и наш судијски пар Рајко Имброњев – Небојша Грковић.
У првој утакмици дана у „Пиониру“, олимпијска репрезентација Србије је савладала Словенију са 34:28 (15:16), а најефикаснији на мечу је био Петар Ненадић, бивши капитен Црвене звезде, а нови члан Барселоне, са 10 голова.
ХУМАНЕ ЗВЕЗДЕ ’96 – ЕВРОПА 40:39 (19:22)
ХУМАНЕ ЗВЕЗДЕ ’96: Михајло Радосављевић, Владан Матић 1, Небојша Јокић 2, Жикица Милосављевић 5 (два из седмерца), Александар Кнежевић 1, Предраг Перуничић 5, Ненад Перуничић 6, Јован Ковачевић 2, Недељко Јовановић 7, Растко Стефановић 4, Игор Бутулија, Драган Момић, Драган Шкрбић 7, Дејан Перић.
Тренери: Зоран Живковић и Јездимир Станковић.
ЕВРОПА: Андреј Лавров, Рафаел Гихоса 6 (један из седмерца), Иштван Паштор 3, Пепи Манасков 1, Фроде Хаген 2, Енрик Масип 6, Андреј Шчепкин 5, Глен Солберг 3, Златко Сарачевић 2 (један из седмерца), Фернандо Ернандез 1, Карлос Ортега 5 (један из седмерца), Магнус Висландер 5, Кристијан Годин.
Тренер: Хуан де Диос Роман Секо.
Дворана: Пионир. Гледалаца: 4500. Судије: Петер Хансон и Петер Олсон (Шведска). Седмерци: Хумане звезде ’96 2 (2), Европа 4 (3).
