Обилић – Црвена звезда 2:3

76

У 22. колу Меридијан Суперлиге Црвена звезда је као гост победила екипу Обилића резултатом 3:2 и тако задржала пет бодова предности на табели. Питање победника решено је већ у првом полувремену када су постигнути сви голови на овој занимљивој утакмици одиграној по изузетно лошем терену.

Тренер Валтер Зенга је на данашњој утакмици поверење указао Стојковићу, Басти, Дудићу, Јоксимовић, Луковићу, Младеновићу, Ковачевићу, Јанковићу, Милијашу, Ђокићу и Жигићу. У другом полувремену су прилику да заиграју добили још Миловановић, Сузуки и Пуровић који су заменили Јанковића, Милијаша и Жигића.

Као што су наши играчи дан пред утакмицу и прижељкивали, рано су дошли до предности. Ђокић се у шестом минуту сјајно снашао после акције у коју је започео Луковић, а наставили Јанковић и Жигић, и ударцем из прве са ивице казненог простора неодбрањиво тукао у доњи десни угао гола Обилића.

Исти играч је удвостручио предност Црвене звезде у 20. минуту. Милијаш је центрирао из слободног ударца, Луковић је главом спустио лопту на петерац где ју је сачекао Ђокић и ефектно од пречке послао у мрежу противника. Тада се чинило да је питање победника решено, али грешке наше одбране учиниле су наставак сусрета неизвесним.

У 23. минуту Ранђеловић је искористио неодлучност последње линије нашег тима и није му било тешко да са 12-13 метара пошаље лопту у гол крај немоћносг Стојковића. Био је то први гол који је наш чувар мреже примио после 558 минута игре. У 34. минуту нова грешка, овога пута Дудића и Стојковића који су кренули на једну набашену лопту, али су оклевали са интервенцијом што је искористио Тадић који је између њих двојице лопту захватио главом и упутио ка празној мрежи. Баста је покушао да спречи погодак, али није успео у томе па је резултат изједначен.

Два минута пре одласка на одмор дефанзивац Обилића, Кнежевић, добија други жути картон па Звезда остаје са играчем више. Бројчану надмоћност наш тим је искористио после само два минута. Ђокић је оборен пред голом домаћина и судија је досудио пенал који је сигурно извео Луковић.

У другом полувремену је темпо знатно опао. Наша екипа је била апсолутно надмоћна, али на изузетно тешком терену није могла да крунише бољу игру. Имали су прилике Жигић, Миловановић и Милијаш. Овај последњи је могао да одагна све дилеме у 52. минуту када је имао одличну шансу за погодак, али је лопту послао поред гола.

На крају, ипак заслужена победа, остварена теже него што су многи можда очекивали. Оно што је најважније је да је шампионска титула сада ближа за још један корак, а верујемо да ће већ у суботу бити повода за ново славље када на Маракану долази екипа Будућности из Подгорице.