Приче о Звездиним трофејима – Последњи Куп Србије и Црне Горе

93

Црвена звезда је кроз богату историју освајала много важних трофеја и бележила историјске успехе, а овог пута вам доносимо причу о пехару из 2006. године.

У сезони 2005/06, Црвена звезда је успела да и трећи пут освоји Куп Србије и Црне Горе, али пут до трофеја није био ни мало лак. У првом колу, црвено-бели су гостовали екипи Такова у Горњем Милановцу и успели да упишу победу резутатом 1:0. Наредни противник била је црногорска Младост из Подгорице, која је гостовала на Маракани, а наши првотимци су у занимљивој утакмици славили резултатом 2:1 и тако се пласирали у наредну рунду. Предност домаћег терена била је на страни нашег клуба и у четвртфиналу, када је на Маракани гостовала екипа Смедерева. Славили су црвено-бели резултатом 2:0, те тако изборили пласман у полуфинале, где их је чекало гостовање нишком Радничком. Фуриозно су наши првотимци изборили пролаз у финале, савладавши на гостујућем терену популарне „Мераклије“ са 5:0.

Финалну утакмицу звездашка јавност и данас памти као једну од занимљивијих, а црвено-бели су након великог преокрета дошли до овог занимљивог трофеја. Тог 10. маја 2006. године, Црвена звезда се састала са екипом ОФК Београда. Меч је боље почео тим са Карабурме, који је већ у десетом минуту имао гол предности после поготка Ђорђа Ракића. Нападали су наши фудбалери, али се до одласка на паузу резултат није мењао. У другом полувремену – ново изненађење. У 61. минуту „романтичари“ су дуплирали предност, након аутогола који је несрећно постигао Милан Бишевац. Ипак, нису поклекли црвено-бели, па је свега шест минута касније, Никола Жигић маестралним поготком из слободног ударца смањио на 1:2. Мало времена је требало нашим првотимцима да дођу до изједначења, па је тако у 73. минуту на семафору стајало 2:2, након што је погодио Милан Пуровић. До краја се резултат није мењао, па се победник одлучивао у продужецима.

Прво је у 100. минуту феноменални Никола Жигић главом донео потпуни преокрет нашем тиму, а три минута пре краја другог продужетка, Душан Баста је затресао мрежу, потврдио тријумф и поставио коначних 4:2 у корист нашег тима. Овај пехар данас краси витрине нашег славног музеја, а свако ко га погледа, сетиће се богате историје Црвене звезде.

Претходни текстЦрвена звезда и Специјална Олимпијада – тим који побеђује се не мења
Следећи текстСве смо бројнији, отворили смо нове школице одбојке на још три локације