Звездине легенде о Владици: Феноменална личност

26

Тужна вест о смрти Владице Поповића, великог играча и тренера Црвене звезде погодила је и његове пријатеље, саиграче и колеге.

Владимир Петровић Пижон је био први помоћник Владици Поповићу када је Црвена звезда освојила титулу првака света у Токију 1991. године, а четврта Звездина звезда не крије да га је Владица много пута саветовао на његовом тренерском почетку.

Владица је био човек који је све волео и којег су сви волели. Ја сам му био помоћник када смо освојили титулу првака света у Токију. Тада сам био млад тренер, а он ми је пружао подршку и давао иницијативу. Када сам касније и сам постао главни тренер, Поповић ми је давао савете, а често сам се консултовао. Такође, дуго година је био председник секције ветерана и мислим да звездини ветерани још дуго неће имати таквог човека на челу секције као што је био Владица Поповић – истакао је Пижон.

„Ловац на таленте“ Томислав Милићевић присетио се како је изгледао његов играчки почетак у нашем клубу, као и да му је Владица био фудбалски, али и животни узор.

Из Крушевца сам у Звезду дошао када сам имао 18 година. Он ми је био узор, један поштен човек, сјајан играч, велики капитен Црвене звезде и такви се ретко виђају на нашем фудбалском тржишту. О њему можемо говорити као о добром играчу и тренеру, али и као о сјајном родитељу и деди. Он је као спортиста и личност уважаван и узор свима и од њега сам много научио. Све што сам касније у животу радио било је по његовим „тезама“ – нагласио је Милићевић.

Некадашњи саиграч Владице Поповића у црвено-белом дресу Душан Маравић није крио да су Поповића сви обожавали, али да је био прави професионалац.

Дошао сам у Црвену звезду 1958. године, после завршеног светског првенства у Шведској, у коме је Југославија учествовала. Међу Звездиним играчима је био и Владица. Први пут сам га видео на шљакастом терену Маракане, заједно са легендама попут Беара и Томића. Од тог тренутка смо постали велики пријатељи. Он је претеча правог професионалног фудбалера, сви у клубу су га обожавали. У Омладинској школи се, са тренером Милорадом Павићем, изборио за своје место, после Предрага Ђајића, ког је наследио на тој позицији и успео је да направи грандиозну каријеру. Освојио је сребрну медаљу са том генерацијом играча и остаће ми у сећању као прави професионалац, веома паметан човек, брижан отац и супруг. Сигурно је да га спортско друштво, а нарочито фудбалски клуб Црвена звезда неће заборавити – рекао је Маравић.

Звездин бивши фудбалер и велико фудбалско име Милован Рајевац није штедео речи о свом пријатељу са којим се дружио у последњих неколико година.

Владица је одвео Звезду до титуле првака света. Био је феноменална личности, али и играч. Свако ће завршити свој физички живот, али за нас Поповић никада неће умрети. Једноставно, такав капацитет као човек и тренер има велика дела иза себе. Дружили смо се и у секцији ветерана. Мени се лично пожалио да му је било јако тешко када му је супруга преминула. Нисам имао прилику да сарађујем са њим, али смо се знали и увек смо разговарали. Често је причао играчима да не држе паре у банци, а да имају шупље ципеле. Био је велики човек. Нека му је вечна слава – подвукао је Рајевац.