Из архиве – Магична ноћ у Ници

23

У сезони 1962/63, Црвена звезда је направила велику сензацију, избацивши екипу Барселоне у осмини финала Купа сајамских градова. Ноћ у Ници ће се памтити као један од златних тренутака у нашој историји.

После утакмице у Београду у којој је Црвена звезда победила 3:2, а потом и меча у Барселони где смо поражени 1:0, уследила је „мајсторица“ која је одиграна у Ници. Наш тим је захваљујући Бори Костићу, који је био једини стрелац гола на мечу у Француској и голмана Мирка Стојановића који је био фантастичан у сусрету са шпанским великаном, дошао до четвртфинала и меча са Ромом.

У првом мечу ова два тима, одиграном у Београду на стадиону ЈНА, наш тим је славио резултатом 3:2. Поготке за Црвену звезду постизали су Спасоје Самарџић, Јосип Скоблар и Радивоје Огњановић. Реванш меч одигран је у Барселони, а домаћи су победили 1:0. Била је то утакмица у којој је наш тим био суочен са великим проблемима, јер је већ на самом почетку меча Галић остао на земљи после судара са капитеном Барселоне Гарајем. Само неколико тренутака касније, Шкрбић је добио ударац у мишић, чиме је обновио повреду. У 87.минуту игре, судија Ригато је искључио Огњановића. Да несрећа не долази сама побринуо се Кубиља, који је само два минута пре краја утакмице савладао Мирка Стојановића. Овом победом, фудбалери Барселоне заказали су ,,мајсторицу“ у Ници.

Услови за игру у Француској су били веома тешки, с обзиром да је терен био натопљен водом. Међутим, и поред тога видели смо сјајан меч са много лепих потеза и шанси. Већи део меча Барселона је нападала и стварала прилике, а Звездин чувар мреже Стојановић је велемајсторским одбранама спречавао да лопта уђе у мрежу. Играо се 53. минут када се догодио детаљ који је преломио меч.Поповић је трчао ка лопти, али га је Шпанац Фуше фаулирао. Играч Барселоне Бенитез је пришао Поповићу иза леђа док је лежао и ударио га ногом у пределу бубрега. Овај неспортски потез није промакао судији Барберану који је Барселонином играчу показао пут у свлачионицу.

Већ тада је било лакше играчима Црвене звезде, који су успевали су да успоставе теренску иницијативу, а награда за труд исплатила се у 72.минуту када је судија Барберан показао на белу тачку. Лопту је са десне стране одлично ,,заврнуо“ у средину Анђелковић, на њу је скочио Прљинчевић, а кренуо ј е и Садурни, ипак наш фудбалер је био бржи, непрописно је заустављен, а судија је показао на белу тачку. Најстрожу казну за наш тим је извео Костић. Узео је кратак залет и шутирао под саму пречку. Голман Сардуни није успео да одбрани шут, а Црвена звезда је повела. Тих 18 минута деловали су као читава вечност. Барселона је нападала са играчем мање, међутим наш тим се изванредно бранио и до краја утакмице сачувао резултат.

,,Ама људи, ми смо заиста победили“, рекао је на крају меча Зоран Прљинчевић. Звучало је невероватно, утолико невероватније што су се на супротној страни налазила славна имена из Уругваја, Парагваја и Шпаније. Црвена звезда је направила велики успех који ће вечно остати забележен у историји нашег клуба.

На крају утакмице, сат, као награда најбољем појединцу меча додељен је жребањем. Награда је била дар Барселоне најистакнутијем појединцу. Тренер Ладислав Кубала, двоумио се између у овом мечу фантастичног голмана Мирка Стојановића и стрелца јединог гола Боре Костића. Секретар Барселоне је из шешира извукао цедуљицу на којој је писало – Бора Костић.